ПОГЛЕД ИСКОСА: Сећање на великана
ПЕТ година је прошло од одласка последњег великог српског историчара уметности Станислава Сташе Живковића (1923-2020).
Божа Ковачевић - Портрет Сташе Живковића - Фото Колекција Вујасиновић
Уз Николу Кусовца задњи је припадник племениташке линије српске ликовно-научне хуманистике, која започиње са Светозаром Радојчићем, Војиславом Ђурићем, Горданом Бабић, Дејаном Медаковићем, Радмилом Михајловић, Сретеном Петковићем, Миодрагом Јовановићем, Војиславом Кораћом и Лазаром Трифуновићем на катедри Историје уметности београдског Филозофског факултета. Тој сјајној групи научника треба придодати и Алексу Челебоновића и Миодрага Б. Протића, Живковићевог пријатеља. Реч је о стручњацима који су на основу бројних анализа остваривали синтезе и свеукупне студије, које данас све више недостају и имали су ширу културу од историје уметности.
Пријатељи су Живковића ословљавали само Сташа, а међу његовим вишедеценијским сарадницима био је и др Миодраг Ђорђевић, уз Бранибора Дебељковића и Мирка Ловрића највећи уметнички фотограф кога смо имали. Сташа је био наш највећи експерт за уметност ране модерне, почетак двадесетог века и његове књиге се и данас препоручују студентима историје уметности.
Чак се и изузетни Лазар Трифуновић чудио где Сташа проналази и износи на светло дана опусе и податке о заборављеним импресионистима. Његова стручност дала му је за право да само он уз Николу Кусовца издаје сертификате о аутентичности уметничких дела. Он се, међутим, бавио најшире и уметницима целог двадесетог века, био је и ликовни критичар, а не само кабинетски радник. На попришту борбе снага на ликовној сцени био је строго национално усмерен, одбацивао је екстреме савремених авангарди, бранио сликаре следбенике високог модернизма, апстрактне уметнике али и младе фигуративце и ирационалисте.
Драгана Јовановића Данилова и писца ових редова је у ликовној критици сматрао својим ученицима и наследницима. Приватно и јавно је био један од највећих дипломата који се могу срести, за њега није била безизгледна ниједна ситуација, што му је омогућило да крајње успешно води две наше најважније галерије у центру града - Галерију Културног центра Београда, у херојско време нашег позног модеризма, од 1958. до 1968, а затим и Галерију САНУ до 1989. године, када је пензионисан.
Наставио је да пише још три деценије, руке су му у дубокој старости дрхтале док би читао свој текст на отварањима међутим, то што је написао било је одлично. Тих и ненаметљив, какав је био по нарави, са својих 97 година, као професор, доктор наука, славни мачевалац, брижни отац и деда, био је сведок и саучесник већег дела ликовних дешавања у српској уметности двадесетог века. Када је заувек отишао, наша култура се обрукала, осим на сајту Црвене звезде и у "Вечерњим новостима" није било озбиљнијег помена о овом сјајном човеку и стручњаку, као што никада није изашао неки зборник њему у част, како то уобичајено Немци раде за своје хуманистичке научнике.
Препоручујемо
Пратите нас и путем иОС и андроид апликације
Pratite vesti prema vašim interesovanjima
Прочитајте више
СВЕ СНИМЉЕНО: Робијаши направили "добродошлицу" убици труднице - спремају пакао за монструма из Међимурја (ВИДЕО)
"НА ДАН убиства, требало је да се јави на издржавање једногодишње затворске казне."
12. 12. 2025. у 15:54
Ана Дивац проговорила о афери Кантримен после 11 година: "У затвор бих послала моје дете да се тако нешто деси"
"НЕ ДАЈ Боже да се тако нешто деси, не дај Боже да неко погине, и не дај Боже да је неко од њих возио, ја бих урадила све да моје дете одслужи казну коју заслужује. И то баш из превелике љубави према свом детету, јер верујем да би на тај начин окајао свој грех и олакшао своју душу."
12. 12. 2025. у 15:27
"СВИ ВИДЕ 4 СЛОВА, А НЕ ВИДЕ КРСТ": Најчемернији српски грех по владики Николају
ВЛАДИКА Николај Велимировић рођен 1881. године, у селу Лелић недалеко од Ваљева. Његови родитељи, Драгомир и Катарина имали су деветоро деце од којих су преживела само двојица синова Николај и Душан, да би и Душан погинуо 1914. године, а Николај се замонашио. Постао је један од најцењенијих владика, није штедео речи када хвали наш народ, али му није било страно ни да нам упути по коју критику и укаже на грешке које правимо.
12. 12. 2025. у 16:23 >> 16:23
Када је кеш/рефинансирајући кредит најбоља опција за вас и какве опције нуде банке у Србији?
КЕШ/рефинансирајући кредити су често најбржи и најједноставнији начин да дођете до потребних средстава, било да се ради о непланираним трошковима, рефинансирању постојећих обавеза или остваривању важних животних планова. Пре него што се одлучите за овај вид задуживања, важно је да сагледате његове предности и могућности које нуди. Кеш кредит је добар избор уколико вам је потребна брза исплата, фиксна месечна рата и јасно дефинисан план отплате.
08. 12. 2025. у 10:00
ВЕРНИЦИ МОРАЈУ ЗНАТИ: Ево ко је ко у црквеној хијерархији
ЗБОГ незнања или пуке необавештености велики број Срба не зна разлику између свештеника и монаха.
12. 12. 2025. у 11:39
ОТЕЛИ СУ МИ "ЋИРИЛИЦУ"! Марић открио нове детље након одласка са "Хепија": "Дануо сам душом..."
О његовом одласку са Хепија говорило се недељама, а сада је открио да ли му је лакше како је прешао на нову телевизију.
12. 12. 2025. у 09:32
СУКОБ НАМ ЈЕ ПРЕД ВРАТИМА Руте упозорава: Ми смо следећа мета Русије
РУСИЈА би могла да буде спремна да употреби војну силу против НАТО-а у наредних пет година, сматра генерални секретар НАТО-а Марк Руте.
11. 12. 2025. у 15:46 >> 16:40
ОСУЂЕНИ ЗА УБИСТВО СТАРЦА У ЗАТВОРУ ПАДИНСКА СКЕЛА: Зрна саосећања немају, изречене вишегодишње казне
СРЕЋКО Стефановић (22), Саша Станковић (22) и Далибор Петровић (24) оглашени су данас кривим у Вишем суду у Београду за тешко убиство Станимира Брајковића (74) на безобзиран и насилнички начин у затвору Падинска Скела почетком фебруара 2024. године. Овом првостепеном пресудом Стефановић је осуђен на 19 година затвора, а Станковић и Петровић на по 18 година.
11. 12. 2025. у 16:22
"СТИГЛИ СРПСКИ ХУЛИГАНИ!" Аустријска полиција плаши грађане по улицама Граца због навијача Звезде
Штурм Грац и Црвена звезда играју утакмицу у Лиги Европе, а пред тај меч аустријска полиција је урадила нешто несвакидашње.
11. 12. 2025. у 16:15
Најновије из рубрике
ИВАНА МИЛЕНКОВИЋ ЗА "ТВ НОВОСТИ": Судбина отвара врата, али избори говоре ко смо, а неки снови траже тишину да би порасли (ФОТО)
ТАЛЕНТОВАНА водитељка и уредница Ивана Миленковић, препознатљива својој професионалности и стилу, данас стоји на месту где спаја знање из архитектуре, вишегодишње телевизијско искуство и дубоко разумевање људи.
12. 12. 2025. у 12:15
ТРИБИНА „ДНЕВНИК О ЦРЊАНСКОМ“ У НОВОМ САДУ : Културни центар Војводине „Милош Црњански“
У Културном центру Војводине „Милош Црњански“ у Новом Саду ( Улица Војводе Путника 2), у понедељак, 15. децембра у 15 часова, биће одржана пета по реду овогодишња трибина из циклуса „Дневник о Црњанском“, на којој ће учествовати проф. др Наташа Половина са Филозофског факултета из Новог Сада и др Настасја Писарев, уредница и модераторка програма.
11. 12. 2025. у 12:38
ГЛУМАЦ ДАО ОБЕЋАЊЕ: Александар Којић добио награду за монодраму Радоша Бајића (ФОТО)
ГЛУМЦУ Александру Којићу уручена је награда „Чувари културног наслеђа“ као посвета ствараоцима који својим радом оживљавају дух предака
09. 12. 2025. у 22:10
„ПЛУЋА“ ВЕЧЕРАС НА НУШИЋЕВИМ ДАНИМА: Никшићко позориште гостује на Великој сцени у Смедереву
Синоћ је у Великој дворани Центра за културу Смедерево, у оквиру претфестивалског програма 42. Нушићевих дана, изведена монодрама „Нушић лично“ у изведби Милоша Танастковића и режији Миодрага Илића Народног позоришта Тимочке крајине „Зоран Радмиловић“.
09. 12. 2025. у 09:48
ТРАДИЦИЈА ДОБИЛА ДОСТОЈАНСТВО: Ансамбл "Сковран" посветио вече кључним личностима сценског фолклора (ФОТО)
У ИГРАЧКОМ центру Уна Сага Сербица, синоћ је одржано свечано представљање новоформираног ансамбла „Сковран“ који је основао кореограф и сценски редитељ Милош Циле Митић.
06. 12. 2025. у 17:20
Коментари (0)