ПОГЛЕД ИСКОСА: Век Кашанинове критике

Дејан Ђорић

04. 09. 2024. у 07:45

СРПСКИ историчар уметности, ликовни критичар, књижевник и историчар књижевности Милан Кашанин рођен је у тадашњој Аустроугарској, у Белом Манастиру 1895. а преминуо у Београду 1981. године.

Његов старији брат Радивој био је чувени математичар, професор и академик. Потиче из сиромашне сељачке породице а родитељи му нису били ни венчани.

Кашанин се из лошег положаја личним способностима узнео до најелитнијег Србина XX века. Сматран је неподељено у десним и демократским круговима за горостаса српске културе, једног од последњих правих господина уз Павла Бељанског и Иву Андрића. Био је узор националног борца са најдубљим познавањем српске традиције и историје али и пример Европејца и светског човека, што су као идеал истицали Деспот Стефан Лазаревић, Владимир Велмар Јанковић и Драгош Калајић. Историју уметности, естетику, руски језик и књижевност студирао је на Сорбони где је и дипломирао а докторирао је у Београду. Био је директор Музеја кнеза Павла који је прерастао у Народни музеј после Другог светског рата.

Покретач је и уредник првог српског часописа те врсте "Уметничког прегледа" који је излазио између 1937. и 1941. године. Сваког првог у месецу био је на столу директора Кашанина нови број тог и сада важног гласила. Одлично уређен и широко заснован часопис Кашанин је водио тако да је окупио елиту познавалаца уметности, између осталих и Тодора Манојловића, једног од најбољих критичара. Кашанин је и сам један од наших најсвестранијих ликовних критичара између два светска рата. Школован у Паризу, на извору модерне уметности, разумљиво је као критичар деловао са изразито модернистичких позиција, насупрот Лагарићу, Одавићу, Витезици и другим десним критичарима, који су српски модернизам сагледавали као издају националних интереса и традиције.

Кашанин се посветио класицима наше међуратне уметности, својим савременицима, у то време занемареним али и старијим сликарима. Његово поље интересовања креће се у средњем току наше уметности, проширено схваћеном сезанизму, експресионизму и модерном реализму. Господска нарав и позиција кључног учесника ликовне сцене, утицали су да се никада није бавио крајностима, авангардом у виду дадаизма, зенитизма и надреализма нити социјалном уметношћу Куна, Кујачића и других комуниста. Као истакнуту фигуру, без обзира на његове заслуге (више пута је писао о бедном друштвеном положају уметника и уметности у Југославији Карађорђевића) и као критичара традиционалистичких часописа "Српског књижевног гласника" и "Летописа Матице српске", особито га је мрзео и нападао Марко Ристић, шеф српских надреалиста, као што су му се и комунисти у Титово време светили на разне начине. Ликовне критике објављивао је од 1924. до 1940. године, једну у 1962, а све су сабране за његова живота под насловом "Уметничке критике" (Култура, Београд 1968) са сјајним уводом др Лазара Трифуновића.

08. 05. 2024. у 05:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ВИ СТЕ ЧОВЕК У ОЧАЈНОМ ПОЛОЖАЈУ Орбан упутио бруталну поруку Зеленском: Свако ће добити оно што заслужује

Свет

0 6

"ВИ СТЕ ЧОВЕК У ОЧАЈНОМ ПОЛОЖАЈУ" Орбан упутио бруталну поруку Зеленском: Свако ће добити оно што заслужује

МАЂАРСКИ премијер Виктор Орбан упутио је поруку украјинском председнику Владимиру Зеленском на друштвеној мрежи Икс у којој наводи да му се чини да "нећемо моћи да дођемо до разумевања".

22. 01. 2026. у 17:27

ТРАМП САОПШТИО УДАРНУ ВЕСТ О ГРЕНЛАНДУ У ДАВОСУ

Свет

0 15

ТРАМП САОПШТИО УДАРНУ ВЕСТ О ГРЕНЛАНДУ У ДАВОСУ

ПРЕДСЕДНИК САД Доналд Трамп рекао је да неће користити силу против Гренланда.

21. 01. 2026. у 15:13

КОЛИНДА СКОЧИЛА У ЛЕДЕНО МОРЕ: Види се да из авиона да је АИ - многи не верују њеном снимку са Антартика (ВИДЕО)

Регион

0 0

КОЛИНДА СКОЧИЛА У ЛЕДЕНО МОРЕ: "Види се да из авиона да је АИ" - многи не верују њеном снимку са Антартика (ВИДЕО)

БИВША председница Хрватске Колинда Грабар-Китаровић скочила је у ледено море на Антартику, а снимак тог скока објавила је на свом налогу на друштвеној мрежи Инстаграм.

22. 01. 2026. у 10:10

Коментари (0)

Остави коментар

Најновије из рубрике

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - краљице злочина

Култура

0 9

ИДЕЈА ЗА „УБИСТВО У ОРИЈЕНТ ЕКСПРЕСУ “ РОЂЕНА У СРБИЈИ: 50 година од смрти Агате Кристи - "краљице злочина"

КАДА је Агата Кристи двадесетих година прошлог века села у легендарни Оријент експрес, није могла ни да слути да ће јој управо тај воз, његови путници и предели кроз које је пролазио, подарити једну од најславнијих прича у историји књижевности.

21. 01. 2026. у 16:48

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима

Култура

0 1

ОБЕЛЕЖАВАЊЕ ДВА ВЕКА ОД ОСНИВАЊА : Почели Дани Матице српске у Сремским Карловцима

НАУЧНОМ манифестацијом Дани Матице српске у Сремским Карловцима, јуче је у том центру српске духовности и културе, почело обележавање два века од оснивања Матице српске, најстарије књижевне, културне и научне установе српског народа.

21. 01. 2026. у 16:33

СРПСКИ НАРОД НАЈОДАНИЈИ ВЕРИ КОЈУ СУ МУ УТВРДИЛИ ПРЕЦИ: Објављен капитални зборник са међународне научне конференције Од Раса до Никеје

Култура

0 1

СРПСКИ НАРОД НАЈОДАНИЈИ ВЕРИ КОЈУ СУ МУ УТВРДИЛИ ПРЕЦИ: Објављен капитални зборник са међународне научне конференције "Од Раса до Никеје"

ЗБОРНИК радова са Међународне научне конференције "Од Раса до Никеје" је сведочанство у два тома, на 1.280 страница, да је само у Србији на достојан начин, уз учешће 80 научника из 40 земаља, обележен општехришћански јубилеј 1.700 - година од Првог васељенског сабора и 850 година од рођења Светог Саве, првог архиепископа Српске цркве и највећег националног светитеља, поштованог у целом православном свету.

21. 01. 2026. у 12:22