ПОГЛЕД ИСКОСА: Вујасиновићев јубилеј

Дејан Ђорић

29. 08. 2024. у 05:00

МИЛОШ Вујасиновић (Београд, 1971) је на нашој културној сцени једна од најнеобичнијих појава.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Вујасиновићев јубилеј

Милош Вујасиновић "Жвакач жвакаће гуме" Фото Приватна архива

Реч је о чувеном колекционару различитих уметничких дела и предмета за сакупљање, од поштанских маркица и фотографија до наливпера. Он је, дакле, колекционар и трговац кога скоро свако зна ко се у Србији па и у Црној Гори и региону занима за уметност. Сасвим јединствено у свету сакупљача и трговаца уметнинама Вујасиновић је и ликовни уметник.

Код њега је одељено изражен моменат када живи од уметности а када за уметност. Налик свом профилу колекционара тако је и као уметник вишестран. Можда блиско духу тзв. номадске естетике у постмодерни, он се у ужој ликовној и у широј, визуелној области, креће од стварања неоавангардних концептуалних дела, визуелних експеримената и фотографија до старих, класичних медија, као што су сликарство, акварел и колаж (као сликарске технике) и скулптуре у гипсу, фигуралне и гротескне.

Започевши са сакупљањем уметничких дела и предмета од значаја још пре више деценија у Сједињеним Америчким Државама, где је дуже живео, он се на извору, у светским музејима и галеријама упознао са највишим ликовним вредностима и см поседујући нека квалитетна остварења, од слика мање познатих барбизонаца, Карла Каре до старијих америчких мајстора. Интересантно је да се у САД више цене и већу вредност постижу на тржишту дела домаћих уметника него истакнутих европских. Вујасиновић се ту заразио ликовношћу па и сада обузет уметничких стваралаштвом интегрално, у тоталу, као колекционар и стваралац, динамички сваки дан живи за њега двадесет четири сата на дан.

Почетак његовог самосталног бављења уметношћу је у 1994. години па сада слави тридесет година рада (примењена уметност, осим фотографије, га не занима). Његов најомиљенији уметник је енформелиста и сликар ташизма Жан Фотрије, а следе Винсент ван Гог, Пол Гоген и Хаим Сутин, од домаћих су то Игор Васиљев, Петар Омчикус и Божа Илић. Ово наводимо не само као личне наклоности већ и као могуће утицаје, естетске оквире у којима се креће и његово сликарство (експерименти и неоконцептуализам којима је такође наклоњен нису предмет овог текста). Очигледно да је Вујасиновићев ликовни свет у домену експресионизма, слободног стила, без утицаја одређених канона и академских правила.

Он се креће између извесног наивизма (који је често добродошао у уметности као вид искрености и некористољубља), арт брут естетике и експресионизма оригиналног, блиског међуратном а не новом, лажном, названом трансавангарда, стваралаштво "нових дивљих" и тзв. "лоше сликарство" (амерички bad painting). О том новом ескпресионизму се Доналд Каспит, највећи амерички и светски ликовни критичар, изразио као "лажном експресионизму". Уместо подгрејаних јела из домена историјских авангарди које је сервирала посебно домаћа провинцијална сцена са групом Алтер Имаго, Вујасиновић ствара изворно.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

КАРЛЕУША ОТКРИЛА ЦЕЦИ ИСТИНУ О СНАЈИ: Није остала равнодушна на речи о Вељку и Богдани