КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Зебња човека

Слађана Илић

06. 08. 2024. у 18:27

ЗБИРКА поезије Душка Бабића "Пасја зима" (Завод за уџбенике и наставна средства, Источно Ново Сарајево 2024) израз је егзистенцијалне тескобе, зебње човека баченог у дисхармоничну и антихуману савременост.

КЊИЖЕВНА КРИТИКА: Зебња човека

Фото: Приватна архива

Његов поглед је, из актуелног светског невремена, усмерен на утемељујућу прошлост. "Пасја зима" истовремено је и књига наде за свакога који услед сталних искушења није поклекао у вери, који је с коренима у хришћанској традицији, отворен за више вредности, као и за заветни дух српског народа.

О томе сведочи песма "Као на фресци", која отвара збирку. Због њеног тона, топлине и свет(л)ости која из ње зари, осећамо најпре свеприсуство љубави као услова породичне снаге. Зато бисмо могли казати да лирски субјект, који се с позиције одраслог човека сећа сопственог детињства и свог "дједа Рада" који је, извесно, у том времену за њега био централна фигура, посве наликује јунаку приповедачу из Ћопићеве "Баште сљезове боје" који такође има свог "дједа Раду". Читајући ту песму уочавамо како се, сасим природно, неупитне вредности преносе с колена на колено, какав значај оне имају и за најстарије и за најмлађе чланове породичне заједнице, како се, због начина на који се оне преносе млађима, одвија процес сакрализације дединог лика, како он остаје трајно присутан у меморији својих потомака...

Да је много тога у породичном и духовном свету лирског субјекта права гозба љубави сведочи и песма "Оно што у сну вечерамо". Повлашћени простор (сан) место је збора "силне чељади - од сукурдова и белих пчела". Само у њему могуће је окупити сва поколења, но, читајући ту песму, преплављује нас утисак да се скромност и испуњеност присутних прелива у све димензије, те тако миноризује профаност света, чинећи је неважном:

"Да вечерамо што се нашло / за трпезом невољног поста: / у белом хлебу црно брашно, / ничега довољно, а свега доста. (...) Оно што у сну вечерамо, / храни нас увек - овде и тамо".

Фото промо

Агапе овде могуће је неоскрнавити, казује лирски субјект, уколико човек поштује дечји свет - чистоту, лудизам, наивност, идеју, вољу, креацију, ведрину - све што је потребно за стварање и за опстанак: "Стижу немиле вести - поплаве, земљотреси / (што на ћуприји нисмо на мосту ћемо дати!), / а доле дечја душа земљине колаче меси / и спрема општу гозбу у краљевској палати" ("Док се играју деца").

У контрасту с тим сакрализованим светом, осим природних несрећа, толико је тога што је (не)дело оних који су трпезу одавно напустили - тих нових варвара, што их је изнедрило време постхуманизма и посткултуре. Они и њихова дела пример су кризе људскости, националног и сваког другог идентитета, злоупотребе обдарености слободом и безобзирног делања са позиције моћи. О томе су друге песме из збирке "Пасја зима" која је и својеврсно упозорење, опомена и стална молитва којој ће, извесно, читалац хтети да присуствује до краја, у чијој аури жели да остане чак и када се она заврши.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана

ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана

РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).

21. 03. 2026. у 13:35

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром

ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.

17. 03. 2026. у 19:10

Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)

Шта је заправо реaктор Димона, најстроже чувани израелски објекат - где свега има, а Израелци све строго крију? (ФОТО)

У балистичком ракетном нападу на Димону, град на југу Израела, повређено је 47 људи, који су запослени у болници. Већина повреда је узрокована шрапнелима, према израелској служби за хитне случајеве Маген Давид Адом. Димона се налази око 13 километара од нуклеарног истраживачког центра Негев.

21. 03. 2026. у 21:44 >> 22:08

Коментари (0)

ЦЕО СВЕТ ИМ СЕ СМЕЈЕ: Урнебесан снимак из Хрватске шири се планетом брже од било чега (ВИДЕО)