ПОГЛЕД ИСКОСА: Магија цртежа

Дејан Ђорић

05. 03. 2024. у 09:45

ТОКОМ фебруара и марта у београдској "Галерији 73" на Бановом брду траје већа изложба цртача и сликара Јавора Рашајског (Вршац, 1946) под називом "Магија цртежа".

ПОГЛЕД ИСКОСА: Магија цртежа

Јавор Јашајски "Крило златовране"Фото аутор

Овај уметник из генерације школоване око 1968, представио је у том сјајном, великом простору, своје нове цртеже и неке од старих. Реч је о остварењима камерног формата, у која су уложени непосредност и потпуно интимни рад цртача саображеног подлози, руци и алатки.

То су прави цртежи, изведени по свим правилима цртачке уметности а не неки мегаломански пројекти, експерименти и псеудоавангардна иживљавања. Ова дела упућена су дубљим слојевима бића, зато их публика са таквом пажњом разгледа, цртани су сатима и данима и не могу се исцрпети летимичним погледом. Рашајски улаже целу своју уметничку вољу у сваки свој рад, не одступа у квалитету и не узмиче са годинама, у доби када су многи ликовни уметници стваралачки пропали или напустили уметност. Он ствара студије, рецимо то у похвалном смислу, са манијакалном прецизношћу, посвећеношћу правог адепта цртачке уметности, на начин старих мајстора, како више нико не уме да црта. Деценијама истражује северну ренесансу по европским музејима и пре свега се радује цртежима старих мајстора, стога иде њиховим трагом. Цртеж је висок вид ликовног изражавања, својеврсна есенција ликовности, кичма и стуб целокупне грађевине визуелне уметности. Зато Рашајски цртежу приступа са крајњим поштовањем, пажњом и обазривошћу, иначе би резултат био траљав. Његове теме су вечне, универзалне, моралне и религиозне: витез, смрт и ђаво, животиња, гмизавац и птица у односу према човеку, продор у магију, хришћанство и демонизам.

Зачудо овај прастари говор, оваква тематика из понора људске душе и даље анестезираном савременом човеку атеисти много тога говори, додирује га и изненађује. Као да је сада у време посттехнолошког дигиталног муља тренутак да се на чистини срца сусретнемо са једном травком, птичјим пером или крилом. Природа и онострано и сада говоре о тајнама а см цртеж је велика тајна.

Рашајски указује да је права уметност ванвремена, не занимају га актуелне дилеме модерна - постмодерна - смрт уметности. Он испитује немогуће: запретене слојеве цртежа, нагомилавања и здрузгавања материје и створења, опробава финоћу и затегнутост линије, проналази за сваку форму њену меру у линији и моделацији, служећи се моћним средством старих мајстора - црно-белим односима. Како је рекао Ђорђе Кадијевић, нико тако више не црта у нашој уметности.

"Магија цртежа" је изложба коју је осмислио и дао јој назив легендарни ликовни критичар Ђорђе Кадијевић. Остварена је његовим залагањем мимо конкурса, он је написао уводни текст у каталогу и говорио надахнуто на отварању изложбе, мада има деведесет две године. Тиме је обележена изложба Рашајског одржана у истој галерији пре тридесет година, 1994. када је галеријом управљао сам Кадијевић.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку

ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.

07. 12. 2025. у 13:36

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића

ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.

07. 12. 2025. у 11:41

Коментари (0)

ЦРВЕНА ЗВЕЗДА ИДЕ У ЗАГРЕБ! Жреб је тако одлучио, следи историјско гостовање црвено-белих