ПОГЛЕД ИСКОСА: Крунићев паноптикум

СЛИКАР и цртач Славко Крунић је ове године крунисао свој рад недавном изложбом у Модерној галерији Ваљево и двојезичном монографијом "Управа неукаљаних части", трећом по реду.

Фоти Приватна архива

Књижевница Мирјана Огњановић је о сваком Крунићевој делу у књизи публиковала краћу причу, проширивши могућа ликовна значења. Он се бави портретом као архиварским послом, па ту треба имати у виду и идеју паноптикума (установа у којој су смештене разне уметничке збирке и научни апарати, нарочито фигуре од воска ради очигледног поучавања посетилаца речју и огледом). Крунић, дакле, гради имагинарни музеј.

Портрет се у историји ликовне тематике појавио у првим великим цивилизацијама, пре мртве природе и пејзажа, не само зато што је човек у средишту уметничког интересовања. Кључан је за владарску и импeријaлну иконографију као средство уливања поверења. Данас се мало који уметник бави портретистиком, уметношћу у којој је најтеже и најризичније успоставити однос са стварношћу. Небројени су из посве личних и неуметничких разлога незадовољни наручиоци портрета.

Славко Крунић је у нашем новијем сликарству ту врсту уметности уздигао на висок ниво, појавивши се међу последњим значајним мајсторима у које публика, критика, галеристи и колекционари имају поверење. Његова трећа самостална изложба у угледној Модерној галерији Ваљево представила га је као аутора који је ушао у историју српске фигурације јер је у питању најстрожа излагачка селекција. Сликар често излаже у иностранству и представљен је у неким од најбољих издања о савременој фантастичној уметности.

У чему је тајна успеха овог мајстора, рођеног 1974. године у Београду, дипломца београдског Факултета ликовних уметности? Један је од неколицине сликара који полази од реалности, али се не бави реализмом, креће од стварности али јој се враћа иронијски, хуморно и онеобичено. Његови ликови и фигуре могу, али и не морају да имају сличност са моделом. Портрет је само повод за имагинарну надградњу, за ирационално вредновање, указивање на вишезначност људског лица и тела.

Фоти Приватна архива

 У питању је имагинарни портрет, не неке посебне личности, већ многих у једној, разоткривање човекове психологије, унутрашње грађе која формира лице и фигуру, портретистика која оставља места домаштавању, поетизацији и проширењу фигурације. На размеђи реалног, фантастичног, утопијског и идеалног, имагинарни портрет (тема и једне групне изложбе у Модерној галерији Ваљево), опредмећује се у целокупној историји уметности, посебно у готском и ренесансном сликарству када уметници поново освајају илузионистичке видове представљања.

Прикладан за приказивање богова, митских бића, хероја, анђела и људи чији је лик непознат, имагинарни портрет у основи је уметности, старији од историјског. Прва дела те врсте чине скулптуре Лепенског вира које обједињују животињско, људско и божанско. Славко Крунић је посвећеник те врсте стварања.

Препоручујемо

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА: Недостижни Паја Јовановић

31. 05. 2023. у 16:50

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Харизма Ђуровића

28. 05. 2023. у 14:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Салватореово акционо сликарство

16. 05. 2023. у 15:00

Додатак Култура

0 0

ПОГЛЕД ИСКОСА - Сликовни обрт Марије Кнежевић

09. 05. 2023. у 07:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације