ПОГЛЕД ИСКОСА - Сликовни обрт Марије Кнежевић
ТОКОМ маја је у Галерији “Никола Радошевић” у Београду изложба слика Марије Кнежевић (1967). Она трага за оним што ће “да буде јак мотив за стварање” а проналази га у женском еротизму, шуми и води, који могу да се схвате и као еротски симболи.
Марија Кнежевић, Рок-стар Фото уметника
Слика је за њу извор живота, fons vitae, до кога води и “тактилност при обради тела”, како каже уметница.
Занима је у њеном уздизању реализма психологија ликова и аутопортрет у смислу понирања у себе, јер сликар тада не може ништа да сакрије од себе, цео свет је он сам. Она је међу данас све ређим сликарима који осећају “узбуђење пред сам чин стварања, свака слика је авантура”, исповеда уметница, а њени аутопортрети нису толико лепи, још мање улепшани, колико су истинити. “Очи су кључне” на слици за коју су пресудни еротизам, поетика и светлост. Ако природа лечи, то чини и слика, она је визуелни витамин, лек за трауме.
Сваки портрет није само ново изненађење, како тврди уметница, већ нова иницијација.
Њене слике су парадоксалне, мирне, постојане, дубоке али и динамичне, каткад и психолошки опсесивне, визија је чиста и снажна. Није, међутим, реч о опресивној већ о стимулативној фигурацији, која подржава уместо да поништава биће, тежи ка бићу а не небићу као већи део (пост)авангарде. Зато је за њу слика кодекс значења, симбола, естетски, психолошки и морални подстицај. Она потврђује eikon, изворну слику као imago, представу и лик а не као (само)деструктивни експеримент или редукујући процес. Ова уметница је свесна eikona али и eidosa као представе, предности чисте ликовности над ширим и уметнички мање обавезујућим светом визуелног.
Још се остарели Реноар упитао где нестаде људски лик из уметности, а од Мунка и Де Кирика он се све више губи и постаје роботски. Марија Кнежевић је можда највише и најпре у нашем сликарству на основу свог доброг познавања заната, направила оно што се у западној теорији назива The Iconic Turn, сликовни обрт, преокрет од нефигуративе авангарде ка слици. То је успела још на почетку свог стваралачког пута раних деведесетих.
Кад су други пацкали неоекспресионистичке идеолошке пароле против националног бића, она је мимо сваке, па и уметничке политике, насликала најлепши дечији портрет у српском сликарству, откривши на нов начин себе као мајку, у омажу својој ћерки. Умела је да досегне неслућене висине људскости, поетичке и интимистичке вредности, када су оне одбачене и заборављене од разноразног техничења сирове и сурове уметности. То и јесте смисао ликовне уметности као споја лика (дакле и божанског Прволика), ума и умешности, поштовања заната, чему сликарка изразито тежи. Она је artifex, вешт мајстор, али и жена која није мушкобањасто угушила у себи женственост и сензибилитет, поезију за коју је Пикасо тврдио да је најважнија у уметности.
ВЕЛИКО УПОЗОРЕЊЕ ВУЧИЋА: За годину и по дана суочићемо се са великим ратом, нико више не жели да слуша другу страну
ПРЕДСЕДНИК Србије Александар Вучић рекао је данас, на форуму "ГЛОБСЕЦ БЕЛТАЛКС: Београдски економски разговори", да више нема рационалности у међународној политици и да се ускоро спрема велики сукоб.
09. 12. 2025. у 20:57
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)