ЗМАЈ, ОГЊЕН, ВУК: Сећање на Огњена Лакићевића, свестраног делатника у култури

Драган Лакићевић

28. 02. 2023. у 12:38

КРУПАН и леп човек, с дугим светлим шалом - вечити младић Огњен Лакићевић (1937-2005) рођен је у Трпезма код Куршумлије, освојио Београд својим шармом.

ЗМАЈ, ОГЊЕН, ВУК: Сећање на Огњена Лакићевића, свестраног делатника у култури

Фото Архива "Вечерњих новости"

Студирао књижевност, дипломирао драматургију. У сваком погледу, Огњен Лакићевић био је посебна фигура свога доба. У генерацији песника, огласио се исте године и у истој едицији са Слободаном Ракитићем, Петром Пајићем, Радославом Војводићем... Едиција се звала "Слово љубве", а издавач Ревија (Југословенски илустровани часопис). Збирка је имала наслов "Непогоде", са илустрацијама Радомира Рељића. Неправедно запостављена и заборављена, Огњенова поезија на самом почетку била је аутентична и вредна пажње. Ево прве песме, минијатуре "Напев смрти": "Јаукала јаукица у долини јауковој / Јаукала умиљато и долину заводила / Нема више јаукице долине су сада пусте / Нема више јаукице и сунцу је сада студно". Близак му је био Настасијевић. А ево и дефиниције поезије, у Огњеновој "Оди поезији": "Прелепа птицо бескрајних простора / надлети и песму да звук постанеш". У "Суманутим сонетима" истраживао је "поноре иза ума", "зазидане светлости", арс поетику. Антологијском песмом "Фреска" придружио се најбољим песмама српских песника о фрескама.

У једној од првих критика Огњенове збирке, у "Борби", о његовој поезији, пише да "она припада оној врсти рефлексивне лирике која својим густим тоновима и сажетом звучном оркестрацијом буди у нама скривене, пригушене одзиве".

Писао је позоришне критике, штампао их у "Борби" и у књизи "Мера за меру" - велики део живота провео у позоришту. "Мера за меру" је хроника и историја позоришног живота у Београду шездесетих година. Умео је да похвали Зорана Радмиловића и Мишу Јанкетића још док су били млади.

Огњен Лакичевић , Иван В. Лалић и Раде Брајовић на свечаности уручења Мешине награде, Фото Архива "Вечерњих новости"

Боравак у позоришту омогућио му је да сачини "сасвим своју" Антологију савремене југословенске драме у два тома бавећи се "пре свега лепотом драмског текста". У избору су се нашли, између осталих: Брешан, Хинг, Душан Јовановић, Душан Ковачевић, Јован Христић, Велимир Лукић, Александар Поповић, Слободан Шнајдер и други.

По повратку из Париза, где је радио у Југословенском културном центру, постао је директор Удружења издавача и књижара Југославије. У то време имао се ко удружити. У великом сјају блистали су не само "Нолит" и "Просвета", "Рад" и БИГЗ, него и угледни загребачки и сарајевски издавачи. Огњен је био директор Међународног сајма књига у Београду, у годинама када Сајам постаје највећи културни догађај у години и излази из Хале 1. Сећам се да је, као директор, одлучио да Српска књижевна задруга, која слави стогодишњицу (1992), добије бесплатно дупли штанд. У исто време, са Сајма књига у Барселони он доноси посебну диплому коју је за своју стогодишњицу добила Српска књижевна задруга.

Био је човек друштва и пријатељства, поборник књижевног и уметничког братства. Кад су мене питали јесмо ли род, говорио сам да нисмо: његови су пореклом Ровчани, старином Булатовићи. Кад су њега питали јесмо ли род, говорио је да јесмо. Сада видим да јесмо.

У Удружењу издавача и књижара Југославије, Огњен Лакићевић покреће издавачку делатност и оснива едицију "Ремек-дела" светских и српских писаца. Књиге су биле луксузно опремљене и узорно уређене - највише је у томе било Огњенових руку.

На крају, пратећи издавачке догађаје, мене и метаморфозе, књижевна признања и непризнања, Огњен Лакићевић, заједно са уредником културе у "Вечерњим новостима" Драганом Богутовићем, заснива књижевно признање "Меша Селимовић" за најбоље књижевно дело у току године, по оцени великог броја критичара, да би се правда задовољила како-тако. То његово дело и данас траје.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ВЛАДИЦА ИЗ ОРМАРА ИЗВУКАО ЗМИЈУ ДУГУ ЦЕО МЕТАР: Невероватан случај у Врању - Чују се женски врисци, камера све снимила (ВИДЕО)

ИАКО је јуче многе крајеве наше земље изненадио снег, а температуре су се спустиле за читавих петнаест степени, за најпознатијег хватача змија из Владичиног Хана Владицу Станковића и јуче је било посла.

18. 04. 2024. у 09:40

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ЧУВАМО ДЕДОВИНУ И ГРОБОВЕ СИНОВА Упркос трагедијама, породица Михајла Томашевића, из Сувог Грла код Србице, опстаје на свом огњишту (ФОТО)

ОВО су гробови мојих синова. Стојадина, рођеног 1979, који је погинуо на Кошарама и Стевана, две године млађег, који је 2002, возећи трактор нагазио на противтенковску мину коју су на путу у селу поставили Албанци. Овде на гробљу ми је друга кућа, а она у којој живим са супругом Миладинком Мицом и сином Дарком је неколико километара одавде. И, док сам жив са Косова и Метохије селити се нећу, чуваћу свој дом и гробове синова.

18. 04. 2024. у 10:45

МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ? Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

"МОГУ ЛИ ДА ВАС ЗАМОЛИМ?" Бајага одржао час културе на РТС-у - снимак се шири мрежама (ВИДЕО)

ЈЕДНА опаска легендарног музичара Момчила Бајагића Бајаге током промоције реиздања прве плоче Бајаге и Инструктора "Позитивна географија", забележена камером РТС-а, постала је вирална на друштвеним мрежама.

18. 04. 2024. у 10:17

Коментари (0)