ПОГЛЕД ИСКОСА: Хакманова звезда

Пише Дејан Ђорић

18. 01. 2023. у 15:43

У ТОКУ је у београдском Народном музеју ретроспектива дела Косте Хакмана (1899-1961), сликара и професора Ликовне академије у Београду.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Хакманова звезда

Фото: Милица Хакман

Мада награђен Златном медаљом на Светској изложби у Паризу 1937, после смрти био је занемарен. У немачком логору у Другом светском рату прогањан и мучен због родољубља, на Ликовној академији пао је у немилост јер је усамљено устао против професора комуниста. Милица Хакман, уметникова ћерка, историчарка уметности, великим залагањем успела је да сликара отргне од лаганог заборава. Јубиларних пола века од смрти обележила је новосадска Спомен-збирка Павла Бељанског, а затим је објављена велика монографија.

Сликар је рођен у Босанској Крупи и истицао се даром за језике и цртање, као и националном самосвешћу коју је стекао у родитељском дому. Као многи угледни босански интелектуалци сарађивао је са "Младом Босном" па је после убиства аустроугарског престолонаследника 1915. године, премда петнаесетогодишњак, био ухапшен и послат на девет месеци робије. Од тада започињу његове селидбе, путовања, странствовања, живот пун узбуђења и опасности.

Гимназију је завршио у Сарајеву, а Тодор Швракић, његов професор цртања и прашки ђак, подстакао га је да студира у Прагу код Влахе Буковца код кога је студирао и Милан Коњовић. Хакман се декларисао као "Србин православне вере", а између 1919. и 1923. године у Прагу, једном од водећих ликовних центара, студирало је преко стотину ђака са Балкана. Настава је била строга па он као и Коњовић убрзо напушта сликање по старим правилима академског реализма. Проценио је да ће студије успешније наставити у Бечу, неформална настава му је одговарала. Сусрет са Марселом Шнајдером, студентом филозофије, био је пресудан за трећи покушај студирања, овог пута у Кракову. Пољска ликовна академија била је напреднија од бечке и прашке, анализа слике заснивала се не само на постимпресионизму већ и на кубизму, футуризму и експресионизму. Вредно је радио, овладавши правилима сезанизма и пленеризма па је на завршном испиту добио награде за пејзаж и акт. У Београду је имао прву самосталну изложбу 1925, продао већи број слика, средио материјално стање и испунио давну жељу да отпутује у Париз, где је остао четири године.

Мештровић га је 1930. на челу Хрватског друштва умјетности уврстио у репрезентативни избор југословенске селекције за изложбу у Лондону. Хакман је тада био један од најважнијих српских сликара. На Светској изложби уметности и технике у Паризу 1937. године у веома јакој конкуренцији добио је Златну медаљу, у Риму је била откупљена његова слика за Националну галерију модерне уметности, а његове слике красе и италијански парламент. Био је професор цртања у гимназији, а потом на Одсеку за архитектуру Техничког факултета. Ванредни професор београдске Академије ликовних уметности постао је 1940. године. То су основни елементи успона Хакманове звезде.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом

ВАШИНГТОНУ СТИГЛО УПОЗОРЕЊЕ: Не покушавајте да нарушите наше односе са Москвом

БЕЛОРУСКИ председник Александар Лукашенко изјавио је данас да је на почетку преговора између Белорусије и САД упозорио Вашингтон да не покушава да наруши односе између Минска и Москве.

16. 02. 2026. у 15:09

НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА: Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

"НЕМА КО ДА НАСЕЧЕ ДРВА": Руско село изгубило скоро све мушкарце у рату у Украјини

У РИБАРСКОМ селу Седанка, на руском далеком истоку, свакодневни живот је био тежак и пре рата у Украјини. Већина кућа нема основну инфраструктуру, као што су вода, унутрашњи тоалети или централно грејање, иако зимске температуре често падну и на -10 степени Целзијуса.

24. 02. 2026. у 09:43

Коментари (0)

ХАОС ПРЕД МУНДИЈАЛ: На улице изашло 19 ХИЉАДА мафијаша, имају своју војску и специјалце - шта ће сада бити?!