ПОГЛЕД ИСКОСА: Усхићења Грбићеве

Пише: Дејан Ђорић

11. 01. 2023. у 09:24

МИЛИЦА Грбић је рођена 1938. у Горњим Врховинама и овај текст је прилог прослави њене 85. годишњице.

ПОГЛЕД ИСКОСА: Усхићења Грбићеве

Милица Грбић, Осмех

Завршила је Филолошки факултет и постдипломске студије у Београду. Као надарена уметница сликарство је учила код познатог академског сликара Стојана Трумића. Члан је УЛУВ-а од 1996. године, учествовала је на колективним и имала десет самосталних изложби. Последња њена већа изложба била је у Галерији Студентског културног центра у Београду 1999. године. Испод те коректне радне биографије крије се несвакидашња жудња за сликом, страст да се ствара сваки дан и смело улази у арену звану ликовна уметност. Реч је о вишедеценијској авантури сталне потраге за сликом коју би требало да предузме сваки такав уметник, о несвакидашњој борби и уживању у ликовном чину тачније, страсти за стварањем или, како је јој је један човек близак са природом рекао: "Ти мораш то да радиш!". За њу је, дакле, сваки дан без сликарства изгубљен. Ченино Ченини у том смислу саветује младог сликара да не проведе ниједан дан без цртања. Зато је тај поступак свакодневног духовног окрепљивања за ову панчевачку уметницу не само процес већ и ритуал.

Формално је она још на почетку свог ликовног пута освојила реалистички израз на свој, неакадемски начин. Зато се често касније служила разградњом чврсте целине стварносног призора, уносећи своје интервенције на ликовима, крећући се према снажном експресионизму а на новијим остварењима и ка апстракцији. Такав пут није неуобичајен у историји (пост)модерне уметности. Милица Грбић се налази на стази кретања ка ликовној слободи, ослобођењу уметничког дела од вишка нарације па и саме реалности, као ограничавајуће и често баналне. Са реализмом може се запасти у кич, а са потпуно слободним изразом стићи до крајње произвољности и бесмислице.

Овде је реч о нечему другом од тих проблема (пост)модернизма. Милица Грбић ствара тако да се њени акрилици не приближавају или удаљавају од стварности, параметар је у нечему другом. Мера успеха њеног остварења је у радости стварања и радости као естетској категорији. Стога је њен колорит ведар, боје живе, слика бије дамарима и просијава осећањима. Зачиње се тамо где престаје моћ речи и њена магија сличи игри. И када су боје на њеним камерним радовима тамне, нису непривлачне или туробне, нијансе плаве имају звук мора и дубину неба. Ако је реч о људском лику као самосталној целини, уколико се он назире као основ за апстрактне интервенције и редукције (на основу претходног циклуса посвећеног маскама), тај лик је често насмешен а осмех је једна од највећих тајни уметности. Најновији циклус ова сликарка обележава називом "Усхићење". У данашње време све је мање осећања а камоли понесености а то усхићење блиско је чуђењу из кога је по Аристотелу настала философија.

БОНУС ВИДЕО: РИЗНИЦА КУЛТУРЕ И ИСТОРИЈЕ: Народни музеј - чувар српске баштине

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00

Коментари (0)

АКО НЕКОМ ПОЗАЈМИТЕ ОВУ КЊИГУ, НЕ ОЧЕКУЈТЕ ДА ВАМ ЈЕ ВРАТИ!