КЛАНОВИ ЗА ОБРАЧУНЕ АНГАЖУЈУ „ПСЕ РАТА“ Иако је занат испекао на ратишту, Стојановићев убица заборавио кључну ствар

МИЛИВОЈЕ Ловреновић (50), осумњичен за ликвидацију Страхиње Стојановића, још измиче истражитељима, али његово ангажовање и начин егзекуције показује да су убице које су стицале искуство на ратиштима у СФРЈ и даље на цени.

Фото З. Јовановић

Ловреновић, који је родом из Хрватске, а последњих деценија живи у Градишки у Републици Српској, младост је провео на ратиштима где је, како се сумња, научио неке вештине које су га препоручиле наручиоцу убиства Страхиње Стојановића, 13. септембра ове године у Новом Београду.

- Специјалисти за подметање експлозива, бар већина њих, прошла је војну обуку. И већина оваквих егзекуција у Београду повезује се управо са бомбашима из Босне и Херцеговине, који су се калили на ратиштима. У Србији су скоро сви бомбаши занат пекли тако. Био је само један Новосађанин, цивил како би рекли, који није ту вештину научио у војсци, већ сам. Био је инжењер електроструке и правио је експлозивне направе по наруџбини, али их није он подметао - каже саговорник из безбедносног система.

Од ратова на тлу бивше СФРЈ је прошло више од две деценије. У војним јединицама упознали су добро динамит, сва његова својства, прошли обуку, и наредних година имали су прилике да стечено знање уновче на криминалној сцени Балкана.

- То нису старци, сада су они средовечни људи. Имају знање у рукама, а током година требало би да су стекли и смиреност. Знају како да поставе експлозивну направу а да при том не доведу у опасност свој живот, као што је својевремено Страхиња Рашета погинуо покушавајући да дигне у ваздух пријатеља. Они нису чланови кланова, криминалних група. Ти људи раде по принципу - ко им плати. Наручилац их ангажује да направе експлозивну направу, поставе је и убију мету. То је задатак, њих не интересује мотив егзекуције и добро наплате оно што су одрадили - објашњава саговорник.

Иако бомбаши углавном раде самостално, несумњиво је, међутим, да морају да имају логистичку подршку.

- Убица Страхиње Стојановића знао је и како да појача разорно дејство бомбе стављањем матица. С друге стране, чини ми се да је затајила логистика неопходна у оваквом убиству. Да ли је одрађено пребрзо, без доброг осматрања терена и потенцијалне жртве? Ниједан озбиљан професионални убица не би дозволио да га сниме камере у близини места ликвидације Стојановића. Камере су снимиле бекство, а реконструисано је и његово кретање пре злочина. Упркос томе што има "занат" у рукама, своје вештине није прилагодио новим трендовима - сигурносним камерама и како их обићи. Све то ће га, верујем, скупо коштати, јер ни наручилац егзекуције Стојановића неће мирно реаговати на могућност да бомбаш падне у руке полиције и ода га - објашњава саговорник.

Подсећа и на то да су за већину оних расветљених убистава експлозивом, осумњичени они који раније нису имали баш додирних тачака са постављеним експлозивним направама, као што је, рецимо, Дарко Дуловић, који се терети за ликвидацију Синише Милића Боскета. Оставио је своје биолошке трагове на направи и то је помогло истражитељима у његовој идентификацији. Они “озбиљни бомбаши”, са вишегодишњим или, боље речено, вишедеценијским искуством, отиске или ДНК профил не остављају на експлозивној направи. Али свака експлозивна направа има "печат" онога ко ју је направио и поставио, па истражитељи могу да по томе повежу ликвидације.

Експлозив у рату кланова

И у актуленом рату которских кланова је коришћен експлозив. На тај начин су убијени Ђорђије Божовић, Горан Бискуповић, Милош Бошњак, Ђорђе Секуловић, Милан Пековић, Бошко Божовић, Дражен Чађеновић, Предраг Педо Пејовић, Никола Ћупић, Петар Мухадиновић, док су од активирања експлозива рањени Марко Мартиновић, Душко Рогановић, Драган Дамјановић, Александар Кековић и Јелена Кораћ. Ниједан од ових злочина није расветљен, мада је својевремено сведок-сарадник, познатији као Јадранко Јонски, рекао да је експлозив подметнут испод аутомобила Душка Рогановића стигао из Новог Сада.

И експлозивну направу, подметнуту испод "шкоде" Горана Мијатовића Мите, председника ФК "Бежанија", сада већ давне 2006. године, поставила је екипа из БиХ. Занимљиво је да се бомбашу Славиши Билинцу губи траг убрзо после постављања експлозива и скоро 14 година нема података о њему.

(Блиц)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације