ЗА "ВИСОКУ КОРУПЦИЈУ" ОДГОВАРА ВИШЕ ОД 50 ФУНКЦИОНЕРА: Међу њима и четири бивша министра

Танјуг

16. 05. 2021. у 13:03

ТУЖИЛАШТВО за организовани криминал (ТОК) тренутно води поступке против више од 50 садашњих и бивших највиших јавних функционера због кривичних дела такозване "високе корупције" и "тешке корупције", а само у току прошле године оптужено је и осуђено њих 10.

ЗА ВИСОКУ КОРУПЦИЈУ ОДГОВАРА ВИШЕ ОД 50 ФУНКЦИОНЕРА: Међу њима и четири бивша министра

Фото Depositphotos

У том тужилаштву за Танјуг прецизирају да су у току поступци против четири бивша министра, три помоћника министра, државног секретара, 14 судија међу којима су четири председника суда и два заменика јавног тужиоца, као и против низа генералних директора и директора јавних предузећа и агенција, и предузећа у којима је држава власник или сувласник капитала.

Конкретним примерима тужилаштво оповргава недавне наводе председника Вишег суда у Београду да пред тим судом нема ниједног случаја високе корупције.

Од почетка прошле до 15. априла 2021 ове године, Тужилаштво за организовани криминал процесуирало је више предмета високе корупције, међу којима је и случај председнице Прекршајног суда у Краљеву М.Б, због примања мита.

Против ње је 18. фебруара покренута истрага, а 14. априла подигнута оптужница, која се налази у Посебном одељењу Вишег суда у Београду ради одлуке о потврђивању.

Поред тога, током 2020. године спровело је истраге и подигло оптужнице против државног секретара у министарству градевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Миограга Поледице, помоћника министра пољопривреде Дарије Јањић Нишавић и вд генералног директора у предузећу Инфраструктура Железнице Србије Мирољуба Јевтића, као и више високих функционера у том предузећу.

У истом периоду донете су правоснажне осудујуће пресуде против бившег генералног директроа ЈП Путеви Србије Бранка Јоцића, председника привредног суда у Зајечару Горана Крстића и вд директора Завода за заштиту споменика кулутуре у Краљеву Ивана Милуновића.

Донете су и првостепене осудујуће пресуде против председника Основног суда у Лозници Драгана Цветиновића, судије Основног суда у Лазаревцу Светлане Стојановић, као и против директорке СИЕПА Јасне Матић и двоје функционера у тој Агенцији, подсећају из Тужилаштва за организовани криминал.

Ово тужилаштво заступа и оптужнице против четири министра: бившег министра животне средине и просторног планирања Оливера Дулића, министра пољопривреде Саше Драгина, министра привреде Предрага Бубала и министра пољопривреде, шумарства и водопровреде Слободана Милосављевића.

Подсећа да је Дулић првостепеном пресудом био осуђен на три и по године затвора, али да је пресуда укинута и да је сада поновни поступак у току.

Бубало је првостепеном пресудом ослобођен и у току је поступак по жалби тужилаштва, док су Драгину и Милосављевићу још у току суђења.

Бивши помоћник министра у министарству животне средине и просторног планирања Небојша Јањић, био је осуђен првостепеном пресудом на три године затвора, али је пресуда укинута, па је поновљени поступак у току.

Кривични поступак се води и против актуелног директора АД Инфраструктуре железница Србије, као и актуелног директора ЈП Путеви Србије Зорана Дробњака, који је осуден првостепеном пресудом на годину дана затвора. Пресуда је укинута одлуком Апелационог суда који је наложио да им се понови суђење, које је у току.

Тужилаштво за организовани криминал је указало и на случај корупције у Јавном предузећу за подземну експлоатацију угља "Ресавица", у којем су одговорни правоснажно осуђени.

Генерални директор тог јавног предузећа је осуђен на казну затвора од четири године, а комерцијални директор на две године затвора и меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности од четири године.

Одузета им је имовинска корист од 3.981.000 динара, 1.000 евра, 307.337,91 динара и 7.000 евра.

Вршилац функције генералног директрора истог предузећа на основу споразума о признању кривицног дела осуђен је на две и по године затвора и новчану казну од 6.255.000 динара (50.000 евра), као и меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од 10 година. Поред тога одузета му је имовинска корист од 30.000 евра.

Поступак се, подсећа Тужилаштво, води и против директора јавних предузећа "Путеви Србије", "Железнице Србије" и Рударски басен "Колубара".

Бивши генерални директор ЈП Путеви Србије Бранко Јоцић је правоснажно осуден на пет година затвора и меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од три године.

Бивши директро ЈП Железнице Србије Миланко Шаранчић био је првостепено осуђен на пет година затвора и меру безбедности забране вршења позива, делатности и дужности у трајању од цетири године, али је та пресуда укинута и предмет враћен на поновљени поступак у којем је ослободен од оптужби. У току је другостепени поступак по жалби тужилаштва.

Суђење челницима РБ "Колубара" по оптужници овог тужилаштва је још у току пред Посебним одељењем Вишег суда у Београду.

Поступци су вођени или су још у току, против директора Агенције за приватизацију и више функционера у тој агенцији, подсећа тужилаштво.

Тако је у предмету "Технохемија", првосптепеном пресудом на три године затвора био је осуђен директор Агенције за приватизацију, а два функционера у тој Агенцији на по две године и четири месеца затвора, уз мере безбедности забране вршења позива, делатности и дужности.

Међутим, ова првостепена пресуда је укинута, а након поновљеног поступка су сви правоснажно ослобођени.

Када је у питању поступак за Луку Београд, тужилаштво указује да су сви окривљени првостепеном пресудом ослобођени, те да је сада у току поступак по жалби.

У поступку за злоупотребе у Агенцији за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) - првостепеном пресудом на седам месеци кућног затвора осуђена је директрока Агенције Јасна Матић и још двоје њених сараника на по годину дана кућног затвора.

Поступак се води и против директора Управе за аграрна плаћања у Министарству пољопривреде, шумарства и водопривреде, док је вд директора Завода за заштиту споменика културе Краљево Иван Милуновић правоснажно осуђен две године затвора и одузимање имовинске користи 233.000 динара.

Директорки Етнографског музеја у Београду Мирјана Менковић је суђење у току, по оптужници тужилаштва за организовани криминал.

Директор Инспектората за рад у Министарству за рад Драгољуб Пеурача је правошнажно осуђен на четири и по године затвора и меру безбедности забране вршења позива, као именованог или постављеног лица у државним органима од три године, а одузета му је и имовинска корист од 50.000 евра.

Поступак се води и против председника и секретара Координационог центра СРЈ и Републике Србије за Косово и Метохију, а ту је и низ других поступака против директора предузећа у којима је држава власник или сувласник капитала (Агробанка, Развојна банка Војводине, Привредна банка Београд, Српска банка, Азотара Панчево, Галеника, злоупотребе у Републичкој дирекцји за робне резерве и друго).

Тужилаштво указује да је у складу са Законом о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, надлежно за откривање, кривицно гоњејње и оптужење када су извршена кривицна дела тзв високе и тешке корупције.

Под "високом" корупцијом се подразумева вршење кривичних дела против службене дужности - злоупотреба службеног положаја, трговина утицајем, примање мита и давање мита, која су поцилили носиоци највиших државних функција - када је окривљени, односно лице којем се даје мито службено или одговорно лице које врши јавну фунцкију на основу избора, именовања или постављења од стране Народне скупштине, Председника Репулике, Владе, Опште седнице Врховног касационог суда, Високог савета судства или Државног веца тужилаца.

Под "тешком" корупцијом се сматра вршење кривицних дела: превара у обављању привредне делатности, превара у осигурању, проневера у обављању привредне делатности, злоупотреба поверења у обављању привредне делатности, злоупотреба положаја одговорног лица, злоупотреба у вези са јавном набавком, злоупотреба у поступку приватизације, закљуцење рестриктивног споразума, примање мита у обављању привредне делатности, давање мита у обављању привредне делатности, проузроковање стецаја, проузроковање лажног стецаја, оштецење поверилаца, недозвољена трговина - ако је уцинилац организовао мрежу препродаваца или посредника или је прибавио имовинску корист која прелази износ од цетристопедесет хиљада динара, као и кријумцарење и прање новца.

Да би била у питању "тешка" корупција, потребно је да је поменутим кривицним делима прибављена имовинска корист у износу већем од 200 милиона динара, односно ако вредност јавне набавке прелази 800 милиона динара.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)