КРАЂЕ УМЕТНИНА КАО МИСТЕРИЈЕ НА ПЛАТНУ: Ко заиста стоји иза кријумчарења баснословно вредних уметничких дела код нас

Н. Бијелић - Ј. Д. Љутић

05. 09. 2021. у 10:08

ПРЕД Првим основним судом у Београду ове недеље треба да почне суђење С. Ј., ноћном чувару Музеја примењене уметности, који се терети да је у јулу 2019. украо месингани и посребрени бодеж, израђен после Првог светског рата у Краљевини СХС, предмет који има статус културног добра. За овај облик тешке крађе, С. Ј. прети казна од једне до осам година затвора.

КРАЂЕ УМЕТНИНА КАО МИСТЕРИЈЕ НА ПЛАТНУ: Ко заиста стоји иза кријумчарења баснословно вредних уметничких дела код нас

ИСТРАГА "Благовештенски сабор" Влаха Буковца, Фото

Против ноћног чувара кривичну пријаву Првом тужилаштву поднеле су колеге из Службе за борбу против организованог криминала. У њој је наведено да је из музеја током лета 2019. нестао чак 41 предмет, вредности око 300.000 евра. Испитан је велики број сведока, прегледани су снимци камера, прикупљена је обимна документација. На крају, Тужилаштво је прикупило доказе само за крађу бодежа и за то оптужило С. Ј. Ипак, недавно је у јавности пласирана незванична информација да иза крађе уметнина из МПУ стоји криминална група Вељка Беливука, што засад није и доказано.

У СРБИЈИ се уметничка дела неретко краду, али се исто тако и њима тргује, углавном не јавно, па цене ових уметнина углавном остају тајна. У жижу јавности недавно је доспео случај хапшења осумњичених за умешаност у продају слике "Благовештенски сабор у Сремским Карловцима 1861. године", Влаха Буковца, за коју се тврди да је украдена још 1993. из дворца у Челареву, који иначе припада Музеју Војводине. Због овог дела поступак се води у Тужилаштву за организовани криминал против Дејана Милошевића, Небојше Драгићевића и његовог сина Ратка, док се пред швајцарским истражним органима води истрага против колекционара Слободана Гајина, који је ухапшен у Цириху.

Током истраге у Београду су саслушани осумњичени, који сви негирају извршење дела које им се ставља на терет и омогућена им је одбрана са слободе. Њихов "циришки колега" такође негира умешаност у наводну трговину сликом за коју се тврди да је украдена и каже "да ју је он наследио од пријатеља, те да је купљена од аукцијске куће у Келну, 2005. године".

ЗАПЛЕНА "Дечак у црвеном прслуку " пронађен у Београду, Фото А. Стевановић

О крађама уметнина нашироко се писало и почетком јуна ове године, када је на београдском аеродрому "Никола Тесла" пронађен "Стражар" Паје Јовановића, који је иначе спектакуларно продат у бечком "Доротеуму" за 137.500 евра. "Стражара" је у Београд из Беча донео путник (39), у коферу са вешом, који је "заборавио" цариницима да пријави уметничко дело. Иначе, он је за слику поседовао оригиналан рачун, који такође, све до хапшења, односно написане прекршајне пријаве за непријављену робу, није надлежнима дао на увид. На крају је овај инцидент "изглађен", али је остала недоумица и даље да ли је у овом случају заиста било речи о заборавности или је можда било речи о покушају шверца ове скупоцене слике.

ПРЕД српским судом својевремено се нашао и чувени "Дечак у црвеном прслуку" Пола Сезана. За крађу и препродају ове уметнине, као и још три слике из музеја у Цириху 2008. чија се вредност процењује на 180 милиона швајцарских франака, одлуком Апелационог суда у Београду осуђена су четворица наших држављана, на укупно 21 годину затвора и новчане казне. Поменута група је ушла у циришки музеји на крајње неочекиван и бизаран начин украла вредне слике. Конкретно, "Дечака у црвеном прслуку" је један од њих исекао скаплелом, извадио из рама и изнео из музеја.

Од укупно четири украдене слике, лопови су две, одмах по крађи, одбацили и оне су врло брзо пронађене у Швајцарској. Друге две су успели да прошверцују у Србију где су их на црно понудили на продају. Једна је 2009. откупљена и враћена музеју, док је "Дечак", који сам вреди више од 100 милиона франака, нађен у Београду 2012. у крову аутомобила једног од окривљених. Поред Сезанове слике код четворице лопова полиција је у становима и кућама где су боравили пронашла и запленила близу 1,5 милиона евра.

Познаваоци прилика наводе да је у Србији тешко продати украдена уметничка дела, јер за такву врсту "робе" не постоји купац. Нико није спреман да издвоји велику суму новца и да притом ризикује хапшење. Својевремено је наш познати историчар уметности Никола Кусовац, везано за проналазак Сезановог дела, изјавио да код нас "не постоји купац за такву робу" и "да нема никога до те мере финансијски способног да може купити једног Сезана".

Фото М. Анђела

ПРСТЕН СА ГРБОМ ИЗ 14. ВЕКА

Фото Архива

НАКОН хапшења ноћног чувара Музеја примењене уметности, рађена је ванредна ревизија других предмета из ове институције. Тако је утврђено да недостаје углавном златни накит из 19. и прве половине 20. века, који има велику материјалну вредност, пре свега због племенитих метала од којих је направљен.

Такође, на списку несталих су и прстен са грбом из околине Јањева са краја 14. и почетка 15. века, као и наруквица са цветом од лапис лазулија (на слици), чија се историја везује за династију Обреновића и која је израђена 1887. године у Минхену.

* * * * * * *

ГОЛФЕР

НА излаз из прелаза Батровци, у четвртак су цариници спречили кријумчарење неколико уметничких слика, међу којима су се нашле и два потписане именима чувених сликара Винсента ван Гога и Пјера Бонара. Да ли је реч о копијама или оригиналима биће предмет даље истраге.

Фото Архива

Држављанин Словеније (70) је тврдио да нема ништа да пријави и да носи само штапове за голф, јер је у Србији боравио због голф турнира на коме је учествовао.

Детаљним прегледом утврђено је да се испод сувозачевог седишта налази торба са пет непријављених уметничких слика.

* * * * * * * *

ПАЈА - НАЈПРОДАВАНИЈИ

* ПАЈА Јовановић, иначе, слови за једног од наших најскупљих и најпродаванијих аутора. Конкретно, пре три године, такође у "Доротеуму" продата је његова "Просидба" за 125.300 евра, а пре тога "Соколар" за 104.000 евра.

Фото Архива

* ИПАК, најскупљи до сада продат Јовановићев рад је "Укротитељ змија", који је плаћен у Лондону 169.580 евра, као и слика "Два башибозука пред капијом", која је у "Сотебију" достигла цену од читавих 530.000 евра.

* ОВО су бројке које су плаћене на званичним аукцијама, али не треба заборавити да када је реч о црном тржишту уметнине достижу много вишу цену.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)