ИСПОВЕСТ СЕСТАРА УБИЈЕНЕ ЛИДИЈЕ: Њихове речи сламају срце - "Била је превише добра, свима је хтела да помогне - Зашто баш наша Лика?"

Новости онлајн

05. 11. 2021. у 09:40

БОЛ који чланови шире породице Ђокић осећају због свирепог убиства Горана, Гордане и посебно Лидије тешко је речима описати.

ИСПОВЕСТ СЕСТАРА УБИЈЕНЕ ЛИДИЈЕ: Њихове речи сламају срце - Била је превише добра, свима је хтела да помогне - Зашто баш наша Лика?

Фото Приватна архива

Тешко је и многима да се ставе у кожу оних који су у ноћи између 26. и 27. септембра остали без људи које су неизмерно волели, и то само зато што је неко одлучио да их намами у шипражје и да их побије на бруталан начин.

Колико су се само пута у Моравцу од те кобне вечери чуле реченице: „Зашто баш наша Лидија”, „Зашто баш наша Лика”… Јецаје и сузе, које лију данима, њене сестре су одлучиле да преточе у реченице. Ово је њихова исповест:

– Као мала нас је често имитирала и опонашала. Стасавала је у нежну даму, најлепши цвет, лептира прелепих крила. Пубертет је учинио да постане затворена за све, осим за њој блиске људе. До другог разреда Лидијине основне школе сви смо породично живели у Моравцу, а после тога су Горан и Гордана одлучили да се преселе у Алексинац – откривају Лидијине сестре.

Фото: Фацебоок

Лидија је основну школу и гимназију завршила у Алексинцу, а затим је одлучила да упише Вишу школу у Лесковцу.

– Била је добар ђак. Препаметна. Уписала је смер финансије и банкарство. Током прве године студија живела је у Лесковцу са другарицама, али је брзо ушла у материју, па се од друге године вратила кући и све испите полагала у року. Прошле године је дипломирала.

Након дипломирања Лика, како јој сестре од милоште тепају, помагала је оцу у мењачници.

– Желела је да сачека да се ова пандемија мало стиша па да се пресели у Ниш и да почне да ради. Гордана и Горан су желели да јој испуне све снове, а један од њих је био и да се пресели у већи град, да се осамостали… – истичу наше саговорнице.

Лидијин најужи круг пријатеља био је из детињства, уз неколико њих из школе.

– Често је шетала једним парком у Алексинцу са својом најбољом другарицом. Знале су сатима да ходају, чаврљају и уживају. Волела је зеленило и цвркут птица.

У стану је својевремено имала папагаја, велики акваријум, патуљастог јежа, као и патуљастог зеца. Животиње су биле њена љубав.

–  Обожавала је животиње. Не знамо колико је паса и мачака којима је помогла на улици. У Моравцу Лида има свог пса, као и две своје маце, Пуми и Томија. Увек када је долазила у Моравац доносила им је храну, играчке, ма све. Искључиво их је она водила код ветеринара, куповала огрлице, четкала их…

Сестре не пропуштају да нагласе како ће памтити Лидију.

– Њена плава косица је била најдивнија, мекана као паперје. Била је превише добра и превише чиста, никоме зло није помислила, а камоли учинила. Увек је за све имала оправдање, чак и када је неко према њој био безобразан.

Како кажу, волела је плишане играчке.

– Када би јој неко за рођендан поклонио плишану играчку, њеној срећи није било краја. Соба јој је била препуна играчака. Пре две године баш за рођендан купиле смо јој плишану играчкицу, толико се била озарила, није престајала да се захваљује – наводи једна од сестара и додаје да им је Лидија увек доносила поклоне са сваког путовања и да их је пажљиво бирала.

Док им сећања навиру, а емоције их преплављују, долазе и до болне истине која их разара – да је никада више неће видети…

– Од када су отишли у Алексинац, пре десетак година, у Моравцу су остале само бака и Верица. Скоро сваког викенда смо се сви окупљали у породичној кући. Били су то викенди пуни љубави, смеха, радости, Горанових шала и Горданиних савета – наводи једна од Лидијиних сестара.

Лидију, бакину љубимицу, увек је чекала и њена омиљена храна.

– Кад год би долазили, знајући шта Лика воли, бака је развлачила домаће коре и спремала пите. Обожавала је и кифлице, а баки никада није било тешко да спрема све. Гордана и Горан су се касно венчали, па су самим тим и касно добили Лидију.

– Била је вољена и чувана. Скидали су јој звезде са неба, али не без разлога. Није постојала ствар коју она није могла да учини за своју породицу, као и њени родитељи за њу. Била је заштићена од свега. Мезимица целе породице, мамина и татина принцеза, добијала је подршку увек и за све.

‒ Наравно да је љубав између њих троје била немерљива, али јесте мало била приврженија Горану - кажу Лидијине сестре.

ЗАПРАТИТЕ НПОРТАЛ НА ФЕЈСБУКУ

БОНУС ВИДЕО:

Привођење Сузане Џонић у полицијску станицу на испитивање

(Објектив)

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)