ДРЖАВА УЛАЖЕ МИЛИОНЕ У СЕОСКИ ТУРИЗАМ: Најбрже растућа и најпрофитабилнија грана српске привреде

СРБИЈА данас броји близу 2.000 категорисаних сеоско-туристичких домаћинстава, што је троструки скок за само три године. Уз подршку државних бесповратних средстава и нову платформу "Села Србије“, сеоски туризам се спрема да фасцинира милионе гостију на „Експо 2027“.

Фото: Zoonar/Nikolai Sorokin, Zoonar GmbH / Alamy / Profimedia

Оно што је до пре само једне деценије сматрано спорадичним хобијем пољопривредних домаћинстава или допунским извором прихода, данас представља једну од најбрже растућих и најпрофитабилнијих грана српске привреде.

Сеоски (рурални) туризам у Србији доживљава прави процват, претварајући запостављене сеоске средине у модерне туроператорске бисере и магнет за домаће и стране туристе жељне аутентичног доживљаја, природе и домаће гастрономије.

Према званичним подацима Министарства туризма и омладине и Републичког завода за статистику (РЗС), пре доношења системске уредбе за подстицај сеоског туризма пре три године, у Србији је постојало свега 600 регистрових сеоско-туристичких домаћинстава.

Данас та бројка премашује 1.950 категорисаних домаћинстава, док укупан број регистрованих лежајева у руралним подручјима константо расте и чини све значајнији удео у националном туристичком промету.

Милиони динара за преображај домаће радиности

Прави замајац овом сектору дала је системска подршка државе. Министарство туризма и омладине је у протекле три године определило укупно 556 милиона динара директних бесповратних средстава за развој сеоског туризма. Ова средства била су намењена изградњи, реконструкцији, опремању и проширењу капацитета вајата, салаша, етно-кућа и пратећих садржаја (попут базена, сауна и дегустационих сала).

Како би се овај тренд наставио и у сусрет највећој светској манифестацији у нашој земљи, држава је већ определила додатних 150 милиона динара искључиво за 2027. годину.

Поред државних субнеција, кључну улогу у модернизацији српског села одиграли су и европски претприступни фондови, пре свега ИПАРД програм (Мера 7), кроз који су пољопривредници и рурални предузетници повукли милионе евра за диверзификацију економских активности на селу.

Платформа "Села Србије“

Најзначајнији стратешки корак у промоцији руралног туризма јесте покретање националне дигиталне платформе "Села Србије“. Ова платформа израђена је са циљем да се на једном месту обједини и комплетно дигитализује целокупна сеоска понуда наше земље од смештајних капацитета и традиционалних ресторана, до винарија, природних атракција и локалних манифестација.

Помоћница министра туризма и омладине Вишња Ракић истакла је да ће ова платформа бити директно интегрисана са светском изложбом Експо 2027:

- Намера нам је да кроз платформу "Села Србије" прикажемо врхунску гастрономију, традицију и лепоте српских села гостима из целог света. Очекујемо да стотине хиљада иностраних посетилаца током изложбе обиђе управо наша села и доживи аутентично гостопримство.

Тржиште сеоског туризма брзином светлости мења своју структуру, пратећи захтеве модерних “бекства из града” (escape from the city) и глампинг трендова.

Војвођански салаши: Околина Новог Сада, Сомбора и Суботице претворила је традиционалне салаше у луксузне оазе са базенима, коњушницама и врхунским ресторанским садржајима.

Источна и Јужна Србија: Стара планина, Сокобања и околина Пирота доживљавају експанзију захваљујући нетакнутој природи, авантуристичком туризму и заштићеним производима са географским пореклом (пиротски сир, пеглана кобасица).

Кључни изазови

Комунална инфраструктура: Поједина удаљенија села и даље имају проблем са квалитетом локалних путева, стабилношћу водоснабдевања и интернет конекцијом.

Дигитална писменост: Иако млађе генерације преузимају породична домаћинства, старијим домаћинима је и даље потребна едукација у вођењу налога на платформама за резервацију и дигиталном маркетингу.

Сезоналност: Преко 60 одсто сеоских домаћинстава ради пуним капацитетом само од пролећа до ране јесени, због чега се ради на увођењу зимских велнес и кулинарских радионица.

Село као носилац одрживог туризма

Процењује се да ће до 2027. године број категорисаних сеоских домаћинстава премашити 3.000. Увођењем савремених стандарда, сеоски туризам у Србији више није само “јефтин одмор на селу”, већ постаје премијум производ.

Очекује се да ће приходи генерисани директно и индиректно кроз рурални туризам (продаја пољопривредних производа на кућном прагу, сувенири, угоститељство, водчке туре) у 2027. години достигнути цифру од преко 300 милиона евра.

Дигитална интеграција омогућиће да странци унапред резевишу аутентичне радионице печења ракије, прављења сира или плетења, чиме се чува културна баштина Србије и зауставља депопулација руралних крајева.

"Сива зона“ под контролом

Огроман допринос уређењу сеоског туризма дао је централни информациони систем Е-туриста. Омогућавањем једноставне онлајн пријаве и паушалног опорезивања по лежају, хиљаде домаћина који су раније издавали собе “на црно” ушло је у легалне токове.

То је самим домаћинствима отворило врата за добијање државних субвенција и повољних кредита, док је држави омогућило прецизну евиденцију туристичког промета и боравишних такси.

(Блиц)

Препоручујемо

Економија

0 0

СВЕ ВИШЕ ФРАНЦУЗА У МИНУСУ НА РАЧУНУ: Ево шта их највише погађа

22. 10. 2026. у 15:51

Економија

0 0

КАКО ДО НИЖЕ УПЛАТНИЦЕ: Три корака за мањи рачун за Инфостан

22. 10. 2026. у 12:06

Економија

0 1

ШТА КАДА ИЗГУБИТЕ УГОВОР О КУПОВИНИ СТАНА: Три места на којима можете потражити копију

22. 10. 2026. у 11:38

Економија

0 0

ЗАНИМАЊА КОЈА МОГУ РАНИЈЕ У ПЕНЗИЈУ: Ко има право на бенефицирани радни стаж у Србији?

21. 10. 2026. у 14:35

Svet

Tri čuda hirurga: Devojci uklonili 210 tumora, detetu vratili vid, a pacijentu očisti kancer od 30 kilograma

2026-10-22 15:05:00

Svet

Novi bolesni trend bogatiša: Masno plaćaju odmor u ludnici, a evo šta im rade lekari

2026-10-22 14:54:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације