ОПАСНЕ ПРЕВАРЕ ПРИЛИКОМ ОНЛАЈН КУПОВИНЕ: Зашто продавци на Инстаграму не откривају цене - "Клинци жељни брзе зараде и преваранти"

ДЕЈАН Гавриловић из Удружења потрошача "Ефектива" открива са каквим преварама се грађани најчешће суочавају приликом куповине путем интернета.

Фото: АП

Трговина путем интернета бележи снажан раст, а посебну експланзију је доживела након 2020. године. Са ширењем понуде и легалних трговаца порастао је и број оних који заобилазе закон, етичке норме и на све начине варају купце. 

Најчешће бирају друштвене мреже попут Фејсбука и Инстаграма, јер тако долазе до великог проја потенцијалних купаца. Углавном се служе триковима попут слања празне кутије или производа који купац није поручио.

Да су овакве преваре у Србији свакодневне, за "Мондо" је потврдио Дејан Гавриловић из Удружења потрошача "Ефектива" који нам је открио на шта се преварени купци најчешће жале.

- Иза тих профила стоји ко зна ко - клинац жељан брзе зараде, преварант који заправо не продаје ништа. Грађани се највише жале на плаћање нерегистрованом продавцу са мреже који не испоручи робу или чак, када се оставе подаци са картице, преварант скице цео износ новца - навео је Дејан Гавриловић за "Мондо".

Осим несигурности и неизвесности, грађане од куповине често одбија неистицање цена артикала на Интаграму. Према Закону о трговини, сваки трговац је дужан да на јасан, несумњив, лако уочљив и читљив начин истакне продајну цену робе/услуга која се нуди у трговини на мало.

Онлине трговци не само да се не придржавају овога, него приморавају купце да им за сваки упит цене пошаљу приватну поруку. То раде тако што у опис објаве артикла напишу "цена инбокс" или чак уопште ни не помену цену. Уколико сте баш "загрејани" за производ, послаћете поруку али с друге стране, можда би вас транспарентост пре одобровољила на куповину.

Гавриловић каже да неко ко не поштује Закон о трговини у другим сегментима, зашто би поштовао по питању истицања цене.

- Ако се ради о фирми која је регистрована у АПР-у (може се проверити на сајту АПР по имену, ПИБ-у), онда постоји обавеза истицања цене и свега осталог што прописује закон -  истакао је Гавриловић за "Мондо".

С друге стране, социал медиа менаџери ситуацију "цена инбокс" или избегавање откривања цене, објашњавају врло једноставно. Наиме, у питању је потез који ће онлајн трговцу донети већи ангажман публике и позитивно утицати на алгоритам профила. Инстаграм то "награђује" већом видљивошћу.

- Трговци на Инстаграму ово раде због тзв. енгангемент-а, јер ће корисници испод објаве остављати коментаре и упорно питати за цену. Што више коментара има, боље по власника налога - појаснио нам је стручњак за друштвене мреже.

Још један од главних разлога је борба за парче колача на тржишту, јер ако конкуренција одмах види цену, лако јој је да спусти своју. На тај начин отежавају директно поређење. Када су у питању онлине бутици, велику улогу играју и аутоматизована правила препродаје - добављачи им често мењају цене, па их због тога не објављавују јавно.

"Црна листа" Инстаграм трговаца

Из "Ефективе" напомињу да не постоји регистар Инстаграм трговаца, нити је могуће да постоји, јер се ти профили на дневном нивоу гасе и отварају у десетинама. Оно у шта грађани могу имати увид је "црна листа" трговаца који нерегистровано продају робу путем Инстаграма. На овом списку, тренутно се налази 150 налога за које је утврђено да не послују у складу са Законом о електронској трговини.

Удружење за заштиту потрошача Војводине (УЗПВ) спровело је проверу дела трговаца на друштвеним мрежама и утврдило списак оних за које постоји сумња да не послују у складу са прописима. Из УЗПВ-а напомињу да листа није коначна нити представља репрезентативан узорак трговаца који раде „на црно“, као и да се не односи нужно на оне на које потрошачи најчешће подносе приговоре.

Савет за онлине куповину

Трговац који своју продају врши путем интернета, у обавези је да на видном и доступном месту назначи: Пословно име, адресу седишта, контакт податке, матични број (МБ), порески идентификациони број (ПИБ), детаљне податке о цени производа, који укључују и трошкове доставе и остале манипулативне трошкове.

- Пре куповине, увек питати за матични број и назив фирме, ПИБ, па по тим подацима проверити да ли фирма постоји. Ако не постоји, таква куповина је ризична и не треба је радити - закључује Дејан Гавриловић.

БОНУС ВИДЕО:

ВЕЖБЕ НА ПАЦИФИКУ: Руска флота изводи вежбе гађања у Охотском и Јапанском мору

Препоручујемо

Економија

0 4

ПРОДАЈЕ СЕ КОМПАНИЈА ВЛАСНИКА ЛЕГА: У игри куповина акција вредна скоро 600 милиона долара

14. 12. 2025. у 07:00

Економија

0 0

ЈАВНИ ДУГ СРБИЈЕ: На крају октобра достигао 38,166 милијарди евра, односно 43,1 одсто БДП-а

05. 12. 2025. у 17:24

Економија

0 2

ОТПАД ПРЕТВОРИО У ПРОФИТ: Све је почело од скромног експеримента технолошког ентузијасте

28. 11. 2025. у 15:51

Економија

0 3

УКРАЈИНА РАЗОТКРИЛА РУСКУ НАМЕРУ: "Продаће их да би попунили буџет"

28. 11. 2025. у 10:29

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације