ЈЕДАН ОД РЕТКИХ У СРБИЈИ: Домаћин Марчета држи 900 ћурака и све ради сам

ЋУРКЕ се хране искључиво квалитетним мешаним житарицама без адитива, а посебна пажња се посвећује хигијенским условима и квалитету подлоге која се користи у објектима.

Фото: Профимедиа

Газдинство Радомира Марчете, смештено у селу Мали Београд код Бачке Тополе, представља један од ретких примера у Србији где се током целе године организује производња и прерада ћурећег меса на начин који задовољава највише стандарде квалитета, хигијене и добробити животиња.

Како је саопштено из Министарства пољопривреде након посете овом домаћину, ово породично газдинство, упркос бројним изазовима на тржишту и у набавци младих ћурака, успело је да изгради стабилан и одржив систем производње који обухвата све фазе – од узгоја до финалне прераде и пласмана меса.

Ћурке се хране искључиво квалитетним мешаним житарицама без адитива, а посебна пажња се посвећује хигијенским условима и квалитету подлоге која се користи у објектима. Како домаћин истиче, та подлога, иако скупља од обичне сламе, има изузетну моћ упијања и доприноси здрављу животиња.

– Наш циљ је да потрошачима понудимо свеж, домаћи и проверен производ. Све више грађана Србије цени порекло и квалитет онога што купује и спремни су да издвоје новац за домаће месо, које није третирано као индустријски производ – каже Марчета, а наводи се у саопштењу.

Додаје да је на газдинству тренутно смештено око 900 јединки, са доминацијом женки – у односу од приближно 80 одсто женки (ћурки) и 20 одсто мужјака (ћурана), с обзиром на потражњу тржишта.

Интеграција примарне производње са прерадом

Посебна саветница министра пољопривреде Татјана Бранков обишла је ову фарму и том приликом истакла да је реч о изузетном примеру одрживе пољопривредне праксе, која спаја сточарство, прераду и креативно коришћење нуспроизвода.

– На овом газдинству можемо видети шта значи интеграција примарне производње са прерадом и развојем пратећих делатности. Од ћурећег меса, преко паковања и директне продаје, па све до употребе перја за ручну израду украсних предмета – ово је пример економске диверзификације која треба да буде инспирација и другима – рекла је Бранков.

Велики потенцијал

Она је подсетила да је Србија некада имала развијену производњу ћурећег меса, које се извозило и на америчко тржиште, као и да постоји велики потенцијал за обнову тог сектора.

– Наше житарице треба да користимо за исхрану наших животиња, а не да увозимо месо произведено од страних сировина. Србија има све предуслове да постане извозник производа са додатом вредношћу, а не само сировина. Потребно је ојачати подршку оваквим фармама које раде по свим стандардима – нагласила је она, пише РТ Балкан.

Држава већ подржава овај сектор кроз мере подстицаја, али је, како је указао домаћин, неопходно је боље усклађивање прописа на локалном и националном нивоу са европским прописима, како би се избегле контрадикторности у захтевима и олакшао даљи развој.

(БизПортал)

Препоручујемо

Економија

0 0

МОЖЕТЕ ДА ЗАРАДИТЕ И ДО 3.000 ЕВРА: Србији треба 100.000 радника, погледајте листу вредних заната

13. 07. 2025. у 08:40

Панорама

0 0

ПРЕКО 22.000km, КРОЗ 16 ЗЕМАЉА: Најдужи пут на свету - знате ли колико је могуће корачати по Земљи? (ФОТО)

06. 08. 2025. у 19:03

Панорама

0 0

ЈАСМИНА СЕ ЗАЉУБИЛА У БЕСКУЋНИКА: Одбио њен новац, позвала га је кући - данас имају двоје деце (ВИДЕО)

05. 08. 2025. у 20:29

Панорама

0 0

ШТА СЕ ДЕСИЛО ЛОРЕНСУ БЕЈДЕРУ? Бизарно нестао је у олуји, проглашен мртвим, па се ПОЈАВИО НА ТВ-у после 8 лета

03. 08. 2025. у 13:53

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације