СРПСКИ СИРЕВИ ПОКОРИЛИ СВЕТ: Непознати купац из Јордана по један баш из Србије шаље човека да га донесе авионом у ручном фрижидеру
ПОТРОШАЧИ у Србији радије ће купити полутврди сир на коме је назначено да је из Француске, Италије или Швајцарске него домаћи у истом ценовном рангу.
Фото: Архива компаније "Млекопродукт"
Неретко тако праве велику грешку, јер Србија има премијум сиреве који квалитетом не заостају за онима високог ранга у поменутим земљама, каже Срба Јовановић, врхунски познавалац сира.
- Имате, у принципу, две врсте потрошача, оне код којих је пресудна цена и оне који цене квалитет и могу и спремни су да га плате. Многи од њих ће, чак и када могу да их приуште због цене, радије купити инострани сир него онај домаћег произвођача, и ту ће много погрешити. За то имамо неколико примера - истиче Јовановић.
Да домаћи сир може да буде и врхунски, Јовановић наводи "случај" пензионисаног професора Више пољопривредне школе у Шапцу Момчила Будимировића, који у Глушцима код Шапца прави козији сир по који сваке две недеље непознати купац из Јордана шаље човека да га у ручном фрижидеру авионом достави у ту земљу Блиског истока.
- А имамо и случај амбасадора Француске, земље која је светски чувена по својим сиревима, који је за један овдашњи сир рекао да је најбољи који је пробао у последњих пет година. Мени не треба већа потврда од тога - истиче стручњак.
Поред ових појединачних примера, достигнути квалитет показује и све веће интересовање за српске сиреве не само из региона, већ и тржишта на којима их досад није било, од Блиског истока па надаље.
- Да би се то проширило, морамо да, осим на базичним проблемима сточарства и млекарства с којима се суочавамо деценијама, радимо и на препознавању и заштити географског порекла и заштити појединачних марки. Прво имају само два сира, а друго је као интелектуалну својину заштитило тек десетак фирми - наводи Јовановић.
Сирарство у Србији има дугу традицију, али полутврде сиреве правимо тек последњих неколико деценија. Сада имамо све више премијум сирева, који дозревају дуже и наплате се више, али од зрелог тржишта смо далеко.
- Опада број крава и коза, а млади људи су све мање мотивисани да раде тај тежак посао где не постоји годишњи одмор или боловање. То је већ довољно тешко и без тога што следи као велика конкуренција сирева из иностранства који долазе на тржиште снажно субвенционисани код куће и тако су у старту у повољнијем положају што се тиче формирања цене. И на крају долази питање коме ћемо и ово што смо достигли оставити, јер све је мање школованог кадра, и поред великих напора млекарских школа у Пироту и Футогу, као и пољопривредних и ветеринарског факултета у Београду и Новом Саду – закључује Срба Јовановић.
(еКапија)
БОНУС ВИДЕО:
СРБИЈА, РЕГИОН, СВЕТ: Гост подцаста Владимир Лучић генерални директор Телекома Србија
Препоручујемо
ЛОШЕ ВЕСТИ ИЗ НЕМАЧКОГ ГИГАНТА: Откази неминовни, још 12.000 радних места на леду
05. 03. 2025. у 00:45
СТИГЛА ОШТРА РЕАКЦИЈА: Трамп повукао потез који може да изазове хаос
05. 03. 2025. у 17:27
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)