МИЛАН ВИЋЕНТИЋ, АЛТА БАНКА, НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ ПАНЕЛУ: Брзина трансформације у доба дигитала постаје мера успешности бизниса

БАНКЕ и финансијске институције, као традиционално конзервативне и строго регулисане организације, специфичне су када је у питању транспарентност и иступање у медијима, истакао је Милан Вићентић, члан Извршног одбора АЛТА банке, на панелу „Markets & Media — Being Transparent in a Non-Transparent World” одржаном у Вашингтону на трећој годишњој конференцији Transatlantic Leadership Network.

Фото: Промо

У друштву искусних међународних експерата за медијска и политичка питања, као и америчког амбасадора Џона Крејга, Вићентић је појаснио да разлог за то лежи у чињеници да је пословање банака везано за јасан сет правила финансијских регулатора, а додатно утемељено на поверењу које корисници указују банкама, делећи са њима своје личне податке и податке о личним или компанијским финансијама.

Са друге стране, управо традиционални медији могу са банкама имати врло значајно савезништво у циљу повећања финансијске писмености становништва и едукације о управљању личним финансијама, као и у борби против све присутнијих превара у дигиталном свету.

Једнодневна конференција, одржана у National Press Clubu, имала је за циљ анализу актуелних ситуација и односа бизниса и медија у контексту све већих потреба за транспарентношћу. Слобода медија, подршка бизнисима, али и заштита интереса друштва, постају императиви данашњег медијског наратива. Медији, укључујући и платформе на којима корисници генеришу садржаје, кључни су савезници и подршка бизнисима данас.

- Актуелна је промена на медијској сцени, где се од традиционалних медија какве познајемо долази до друштвених мрежа и нових видова медија, где данас свако од нас може постати и покренути лични медијски канал, путем, на пример, подкаста или дистрибуције одређених информација. Паралелно с тим, дешавају се и значајне промене на финансијском и банкарском тржишту, нарочито убрзане након финансијске кризе из 2008. године, са брзим развојем финтецха, необанака, па и актуелних крипто тржишта. Управо је у том сегменту транспарентност веома битна, али само транспарентност без одговорности, у било којој индустрији, не прави разлику сама по себи. Свака индустрија треба да има успостављене механизме и стандарде, како екстерне, тако и интерне комуникације, како би била у потпуности транспарентна и могла да одговори на одређене изазове, а бизнис учини одрживим - појаснио је Вићентић.

У погледу поменутих строгих стандарда у комуникацији, Вићентић је истакао да су, уз банке, можда још фармацеутске куће толико регулисане у погледу специфичности и осетљивости комуникације према медијима. Свакако, и ове индустрије се мењају у складу са потребама тржишта, дигитализацијом и потребама корисника, јер успешност бизниса одређује брзина трансформације, а не нужно величина самог бизниса.

Транспарентност је важан постулат у самој релацији између институције и екстерних корисника, али и запослених унутар саме банке.

- Као АЛТА банка, трудимо се да о релевантним новинама и дешавањима информишемо наше запослене пре него што вест буде пласирана у медијима, јер на тај начин сваки наш запослени постаје најбољи амбасадор идеја и вредности које желимо промовисати - рекао је Вићентић.

- Из перспективе пословања банака, сет регулатива и правила који је данас условљен и базиран на ЕСГ стандардима, а који укључују еколошку, социјалну и управљачку компоненту, чине банку битним актером у овом ланцу. Банке имају улогу промовисања финансирања компанија са 'зеленом агендом', од смањења емисије ЦО2, до одговорног пословања, уважавања личних и културолошких разлика запослених и свих заинтересованих друштвених и економских чинилаца, па до питања етичности - додао је Вићентић.

Истичући потребу очувања баланса између постулата очувања банкарске тајне и транспарентности, Вићентић је навео пример промовисања потпуне транспарентности, као у случају, на пример, Banca Etica у Италији, која је објавила податке својих кредитних клијената како би показала да својим пласманима и избором клијената испуњава највише стандарде етичког и одрживог пословања. Ту се јавља и питање усклађености са стриктним правилима ГДПР-а, што значи да је банка наравно морала пре објављивања имати писане сагласности свих својих клијената. Такође, поставља се питање могућности већих банака и система да нешто слично спроведу, као и саме жеље и одлуке клијената да ли желе дељење таквих података јавно.

Вићентић је као закључак изнео да банке не смеју бити неактивне у комуникацији у доба дигиталних медија и комуникације.

- Јер како традиционални медији, тако и друштвене мреже пласирају велики број информација, вести и досега у јавности, а ако ми као банке не причамо своју причу на ажуран и транспарентан начин, испричаће је неко други уместо нас, и то не нужно на објективан и професионалан начин - закључио је представник АЛТА банке у Вашингтону.

Препоручујемо

Економија

0 1

ДОКТОРКА ОБУЧАВА ВЕШТАЧКУ ИНТЕЛИГЕНЦИЈУ: Овако постављај дијагнозе и дај медицинске препоруке!

17. 02. 2026. у 19:36

Економија

0 4

ВОДИЧ ЗА ПАМЕТНУ ИНВЕСТИЦИЈУ: Како да као почетници ивестирате у 2026. години

17. 02. 2026. у 18:22

Пољопривреда

0 1

ВИНОГРАДАРИ, ОВО ЈЕ РЕШЕЊЕ: Како спречити сушење винове лозе - појаву еске?

17. 02. 2026. у 17:08

Економија

0 2

ИНВАЛИДСКА ПЕНЗИЈА У СРБИЈИ: Колико стажа је неопходно и шта се дешава ако немате ни дан радног искуства

17. 02. 2026. у 16:22

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације