УКУС БОГАТИХ КВАЛИТЕТНИЈИ: Да ли светски произвођачи имају двоструке аршине када пласирају робу у различите државе

НЕУСКЛАЂЕНОСТ европских прописа о минималним условима, које произвођачи треба да испуне пре пласирања производа на тржишта, главни су аргумент за чувену дилему због чега је укус неке хране другачији од оног у другој иностраној земљи. Произвођачи максимално користе ову законску рупу, истовремено одговарајући на услове које прописује конкретна земља у коју извозе. Зато поређења са другим државама нису оправдана, а питање квалитета је шкакљиво, на које тачан одговор у ствари - не постоји.

Фото Пијаца ПГ

Вест да је компанија "Нестле" додавала шећер и мед у млеко и производе од житарица за бебе, који се продају у сиромашнијим земљама Азије, Африке и Латинске Америке, поново је отворила вечиту полемику о двоструким аршинима произвођача и третирању људи као грађана другог реда, у зависност од тржишта где послују. Срећом, проблематичних млечних формула и хране за одојчад нема на нашим рафовима, али много је примера када су се и грађани Србије запитали зашто су производи другачијег укуса, мириса или учинковитости, у односу на исте брендове испробане у иностранству.

Према речима Марка Драгића, правног саветника у Националној организацији потрошача Србије, дискутабилно је причати о томе шта су квалитетни производи, а шта не. То што се декларација на производима разликује код нас, не значи да је роба мање добра. Углавном је тако, али, како каже наш саговорник, има производа на чијем квалитету треба порадити.

- Наши потрошачи треба да знају да је у старту грешка што се поредимо и такмичимо са земљама Европе - изричит је Драгић. - Сами можемо да уредимо своје двориште и да правилнике о безбедности хране на првом месту, па потом о саставу и пореклу ускладимо са правилницима Европе са нашим потребама. У било ком тренутку могли бисмо да подижемо границе квалитета на виши ниво, па ћемо самим тим добити обавезност произвођача да добијемо и побољшану понуду. Сами смо одговорни за оно што нам стиже. Француска и Белгија нису мерило за бољу чоколаду, јер су они себи уредили тржиште.

Прецизније, ресорна министарства треба да формирају радне групе са свим стручним особама из одређених области и да дају предлоге за промене правилника, јер произвођачи одговарају на прописане минималне услове и усклађују их са конкретним тржиштима. Ниједна земља на свету не треба да буде репер за захтев квалитета, пре него што надлежни не затраже више променом постојећих правилника. Отуда и оправдање произвођача што на декларацији пише већи проценат неких састојака, а умањен других.

- Истина је да је у последњем периоду квалитет производа у Србији опао. Највише примедби по правилу се односи на прехрамбене намирнице, потом на средства за прање веша и друге хемијске производе - каже Драгић.

Наш саговорник напомиње да се ниједна промена не може догодити преко ноћи. Прво треба да се усвоји предлог, а онда да се произвођачима најави да треба да ускладе робу. Када се залихе постојећих серија потроше, онда можемо очекивати нешто другачије информације на декларацијама артикала. Од тренутка када се правилници усвоје, потребно је шест месеци до годину дана до примене.

- Промена правилника да би се производи пласирали на тржиште изискује додатне трошкове из државне касе, а финансијске могућности потрошача нису за то пресудне. Треба имати ширу слику, јер ће се на тај начин покренути ланчана реакција од које ће сви имати корист - сигуран је наш саговорник.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације