МНОГИМ ЗЕМЉАМА СЕ ЦРНО ПИШЕ: На ивици колапса због кинеских кредита

АНАЛИЗА коју је спровела агенција Асошијејтид прес о десетинама држава које су највећи дужници Кине – укључујући Пакистан, Кенију, Замбију, Лаос и Монголију – показала је да враћање тог дуга односи још већу количину прихода од пореза који су потребни за одржавање школа, снабдевање струјом, водом и горивом. Тај дуг исцрпљује девизне резерве које те државе користе како би платиле камате на кредите, услед чега поједине државе дели свега неколико месеци пре него што остану без новца.

Фото:Фото: EPA-EFE/JEROME FAVRE

У позадини је одбијање Кине да опрости дуг и њена екстремна тајанственост око тога колико новца је позајмљено и под каквим условима, услед чега остали велики кредитори оклевају да притекну у помоћ, истиче америчка агенција.

Поред тога недавно је откривено да се од дужника захтевало да стављају готовину на скривене такозване “ескроу рачуне” који стављају Кину у први ред поверилаца за исплату.

Државе које је анализирала агенција АП су чак 50 одсто страног дуга имале према Кини, а већина их је определила више од трећине државних прихода на отплату страног дуга. Две од њих, Замбија и Шри Ланка, већ не могу да отплаћују дуг, чак ни камате на кредите којима су финансирани изградња лука, рудника и електрана.

У Пакистану, милиони текстилних радника су отпуштени због тога што земља има превише страног дуга и не може себи приуштити струју за рад машина.

У Кенији, влада није исплатила плате хиљадама јавних службеника како би уштедела новац за исплату страних кредита. Главни саветник председника за економију прошлог месеца је на Твитеру објавио “Плате или банкрот? Бирајте”.

Експерти предвиђају да уколико Кина не омекша став према кредитима сиромашним земљама, могло би доћи до таласа банкрота и политичких превирања.

- У већем делу света, сат је откуцао поноћ - казао је за АП економиста са Харварда Кен Рогоф. “Кина се умешала и оставила ову геополитичку нестабилност која би могла имати дугорочне последице”.

АП је урадио студију случаја како се ситуација одвијала у Замбији, земљи од 20 милиона становника на југу Африке која је у протеклих две деценије позајмила милијарде долара од кинеских државних банки како би градила бране, пруге и путеве.

Кредити су подстакли привреду Замбије, али су такође толико повећали камате да је мало остало за владу, приморавајуц́и је да смањи издатке за здравствену заштиту, социјалне услуге и субвенције пољопривредницима за семе и ђубриво.

У прошлости у таквим околностима, велики државни кредитори попут САД, Јапана и Француске би правили уговоре за опрост дела дуга, а сваки кредитор би јасно приказао колико му се дугује и под каквим условима како се нико не би осећао превареним, подсећа АП.

Међутим, Кина не игра по тим правилима. Прво је одбила да се уопште укључи у мултинационалне преговоре, преговарајући одвојено са Замбијом и инсистирајући на поверљивости услед чега је тој земљи забрањено да не-кинеским кредиторима открије услове кредита и да ли је Кина осмислила начин да се пробије на чело реда за враћање дуга.

Кина одбацује тврдње да је неумољиви кредитор и истиче да, ако она услиши захтеве ММФ-а и Светске банке и опрости део својих кредита, то би требало да учине и мултилатерални кредитори, на које Пекинг гледа као на представнике САД-а.

Услед те конфузије, група некинеских кредитора је 2020. одбила очајничке молбе Замбије да суспендују исплате камата, чак и на неколико месеци. То одбијање је додатно исцрпило девизне резерве Замбије, а до новембра исте године та земља је престала да плаћа камате и банкротирала, пише АП.

Од тада инфлација у Замбији је скочила за 50 одсто, незапосленост је достигла 17-годишњи максимум, а национална валута је за свега седам месеци изгубила 30 одсто вредности.

Неколико месеци након банкрота Замбије, истражитељи су утврдили да је та земља кинеским државним банкама дуговала 6,6 милијарди долара, двоструко више него што се првобитно мислило и око трећине укупног дуга те земље.

- Летимо на слепо - рекао је Бред Паркс, извршни директор АидДата, истраживачког одсека компаније “Wиллиам & Марy” који је открио хиљаде тајних кинеских кредита и учествовао у анализи АП-а. “Када погледате испод јастука кауча, одједном схватите, “па овде има много тога што нам је промакло. Заправо, ствари су многе горе”.

Сиромашне земље су и раније биле на удару мањка стране валуте, раста незапослености и распрострањене глади, али ретко када као данас.

Поред уобичајене комбинације лошег управљања и корупције догодила су се и два неочекивана и разорна догађаја: Рат у Украјини, који је изазвао раст цена жита и нафте, и одлука америчких Федералних резерви да десет пута заредом повећају каматну стопу, а последњи пут се догодио овог месеца, подсећа америчка агенција. Услед тога кредити са промењивом каматном стопом постали су много скупљи.

Све то је уздрмало у унутрашњу политику у одразило се на стратешка савезништва.

У марту, тешко задужени Хондурас навео је “финансијске притиске” као разлог за одлуку да успостави званичне дипломатске везе са Кином и прекине односе са Тајваном.

Прошлог месеца, Пакистан је толико очајнички желео да спречи нове нестанке струје да је постигао договор за куповину нафте од Русије, и на тај начин одступио од напора, које предводе САД, за ускраћивање средстава Владимиру Путину.

У Шри Ланки, изгредници су прошлог јула изашли на улице, запалили куће министара и упали у председнички палату, услед чега је лидер који се повезује са пословима са Кином побегао из земље, подсећа АП.

Кинеско министарство иностраних послова је у саопштењу за АП оспорило тврдњу да је Кина кредитор који не прашта и поновило раније тврдње у којима окривљује америчке Федералне резерве.

У саопштењу се наводи да, ако она услиши захтеве ММФ-а и Светске банке и опрости део својих кредита, то би требало да учини и мултилатерални кредитори, на које Кина гледа као на представнике САД-а.

- Позивамо те институције да активно учествују у релевантним акцијама у складу за принципом “заједничка акција, праведан терет” и дају веће доприносе како би помогле земљама у развоју да превазиђу ове потешкоће - стоји у саопштењу министарства.

Кина тврди да је понудила олакшице у виду продуженог доспећа кредита и хитних зајмова, и да је дала највећи допринос програму за привремену обуставу плаћања камата током пандемије коронавируса.

Такође истичу да су опростили 23 бескаматна кредита афричким земљама, мада Перкс из АидДата тврди да су ти кредити углавном од пре две деценије и да износе мање од 5 одсто од укупног позајмљеног износа.

У разговорима високих званичника у Вашингтону прошлог месеца, Кина је разматрала одустајање од захтева да ММФ и Светска банка опросте кредите ако се та два кредитора обавежу да ће понуди бесповратна средства и другу помоћ земљама у невољи, објавило је више медија. Међутим, после тога није било никаквих саопштења и оба кредитора су изразила незадовољство.

У марту, тешко задужени Хондурас навео је “финансијске притиске” као разлог за одлуку да успостави званичне дипломатске везе са Кином и прекине односе са Тајваном.

- Мој став је да треба да их вучемо – можда је то непристојан израз – треба да ходамо заједно - казала је директорка ММФ-а Кристалина Георгијева раније овог месеца.

“Јер ако то не учинимо, то ће значити катастрофу за многе, многе земље”.

Кина је такође одбацила идеју, коју је популаризовала Трампова администрација, да се бави “дипломатијом дужничке замке”, у оквиру које се државе задуже толико да то себи не могу приуштити и онда она може да заплени луке, руднике и другу стратешку имовину.

АП истиче да су експерти који су проучавали ту тему детаљно стали на страну Пекинга. Кинески зајмови долазе из десетина банки и толико су замршени да би их било тешко координисати са врха.

- Иза овога не стоји једна особа - казао је за АП Тил Емери, бивши аналитичар државних кредита који сада управља консултантском групом Тил инсајтс.

- Они на неки начин то смишљају успут. Не постоји мастерплан - казао је Перкс из АидДата.

У међувремену, Пекинг спроводи једну нову врсту прикривеног позајмљивања који је изазвао додатну конфузију и неповерења. Перкс и његови сарадници утврдили су да кинеска Централна банка заправо посуђује десетине милијарди долара преко нечега што изгледа као обична девизна размена.

Девизна размена омогућава земљама да позајмљују валуте које су у широј употреби, попут долара, како би покриле привремени недостатак девизних резерви. Оне су намењене за потребе ликвидности и трају свега неколико месеци. Међутим у случају Кине оне опонашају кредите будући да трају годинама и наплаћује се већа каматна стопа од уобичајене. Оно што је најважније, оне се не појављују у књигама као кредити који повећавају државни дуг.

Поједине сиромашне земље које се боре да врате дуг Кини сада се налазе у својеврсном кредитном лимбу: Кина неће да прихвати губитак, а ММФ не нуди кредите са ниским каматним стопама уколико ће се тим новцем само платити камата на кинески дуг.

- Имате све већи број држава које су у тешкој финансијској ситуацији - казао је Перкс приписујући то запањујућем успону Кине која је за свега једну генерацију од примаоца стране помоћи постала највећи светски кредитор.

- Некако су то успели изван ока јавности - истиче Перкс. “Дакле, уколико људи не схвате начин на који Кина позајмљује, како функционишу њене праксе кредитирања, никада се нећемо решити ове кризе”, закључује Перкс за АП.

Препоручујемо

Економија

1 1

АМЕРИЧКИ МИЛИЈАРДЕР ПРОДАО АКЦИЈЕ НА ТАЈВАНУ: Да ли је угрожена индустрија микрочипова?

21. 05. 2023. у 21:03

Свет

3 12

КИНЕСКИ ХИПЕРСОНИЧНИ WZ-8 ПАРКИРАН ИСПРЕД ХАНГАРА: Најновија шпијунски дрон наводно примећена на сателитском снимку (ФОТО/ВИДЕО)

21. 05. 2023. у 17:14

Панорама

0 0

"ДА ЛИ ЈЕ ПИЈАН, ИЛИ ВОЗИ БЕЗ ДОЗВОЛЕ?" Људи нису могли да верују кад су видели шта је урадио возач у Новом Саду (ВИДЕО)

21. 05. 2023. у 19:24

Познати

0 0

БИО ЈЕ СИМБОЛ ЛЕПОТЕ БИШЕ ЈУГЕ: Глумац је данас у осмој деценији, а у "Црној свадби" га многи нису препознали

21. 05. 2023. у 16:24

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације