СВЕТСКА БАНКА: Западни Балкан показује знаке отпорности, раст БДП-а у Србији ове године 2,3 одсто

У НАЈНОВИЈЕМ Редовном економском извештају Светске банке за Западни Балкан наводи се да је раст шест економија Западног Балкана премашио нивое забележене пре избијања пандемије, упркос последицама напада Русије на Украјину, вишим ценама енергената и хране, неповољним временским околностима, све рестриктивнијим условима финансирања и значајној неизвесности.

Фото: Инстаграм

Светска Банка наводи да су изгледи за Западни Балкан и даље неповољнији, пошто се очекује успоравање раста БДП-а на 2,6 одсто у 2023, чему ће првенствено допринети приватна потрошња, извоз и, у појединим земљама, јавна улагања, најављује се у овом извештају.

Регион се сада суочава са изазовима поновног стварања резерви у циљу припреме за будуће шокове, као и спровођења реформи на страни понуде ради полагања темеља за одрживији и зеленији раст, истиче се у извештају.

"Западни Балкан је показао изузетну отпорност упркос значајној економској турбуленцији“, рекла је Шаоћинг Ју, директорка Светске банке за Западни Балкан.

"Да би се и даље успешно носиле са олујом коју изазивају вишеструки економски шокови, земље овог региона могу да остваре значајне резултате спроводећи реформе којима се повећава продуктивност на средњи рок, као што је убрзавање регионалних интеграција, унапређење тржишне конкуренције, привлачење квалитетнијих улагања и отклањање препрека за партиципацију грађана, и то нарочито жена, у радној снази“, додала је Ју.

Инфлација највише у последње две деценије

Инфлација је на Западном Балкану у 2022. забележила највиши ниво у претходне две деценије, а притисци на цене остали су повишени и почетком 2023, наводи се у извештају.

У већини земаља Западног Балкана, инфлација мерена индексом потрошачких цена достигла је врхунац крајем 2022, и то под утицајем раста цена енергената и хране, а сада показује знаке смиривања како екстерни покретачи постају све мање изражени услед успоравања глобалног привредног раста.

Па ипак, инфлаторни притисци и даље су дубоко укорењени, што захтева додатно пооштравање монетарне политике.

Те више цене нарочито су се озбиљно одразиле на домаћинства са нижим приходима, што је, заједно са слабијим економским растом, значајно успорило темпо смањивања сиромаштва, иако су приметни одређени позитивни ефекти универзалних програма државне подршке усмерених на ублажавање последица енергетске кризе.

Велики притисак на најсиромашнија домаћинства

Према извештају, међу потенцијалним ограничењима у будућности могу бити нижа екстерна тражња, која би могла негативно да утиче на приходе од извоза и ограничи дознаке, и сужени фискални простор који и даље спутава подршку која се може пружити домаћинствима.

"Најсиромашнија домаћинства троше далеко већи проценат својих прихода на енергију и храну, а то су управо две ставке потрошачке корпе чије су цене највише порасле“, рекла је Сања Маџаревић-Шујстер, виши економиста Светске банке и један од главних аутора извештаја.

"То значи да је повећање стварних трошкова живота са којим се суочавају сиромашнији грађани земаља Западног Балкана много веће него што би се могло закључити из званичних података о инфлацији мереној кретањем потрошачких цена. При дефинисању делотворних политика којима ће се заштитити мање имућни грађани и подстаћи привредни раст битно је узети у обзир променљивост стопа инфлације за различите врсте домаћинстава“, закључила је она.

Успорен темпо отварања нових радних места

Упркос расту запослености, темпо отварања нових радних места успорио се у другој половини 2022. широм читавог Западног Балкана, наводи се у извештају.

Запосленост је највише опала у секторима пољопривреде и јавне управе, али је успоравање забележено и у индустрији и сектору услуга. Стопа запослености достигла је у септембру 2022.  историјски највишу вредност од 47 одсто, након чега је почела да опада.

Потребно убрзање зелене агенде

На средњи рок, изгледи за Западни Балкан и даље су позитивни, иако су потребне реформе за убрзање зелене транзиције и отклањање кључних структурних изазова.

"Тренутна енергетска криза нагласила је потребу убрзања зелене транзиције широм Европе, па тако и на Западном Балкану“, рекао је Ричард Рекорд, виши економиста Светске банке и један од главних аутора извештаја.

"Кључна полазна тачка је убрзање преласка на утврђивање цена емисија гасова са ефектом стаклене баште и повећање обима примене фискалних мера намењених заштити животне средине којима се грађани и привреда подстичу да смање свој угљенични интензитет“, изјавио је Рекорд.

Једна област у којој улагања могу остварити значајне економске резултате на Западном Балкану јесте енергетска ефикасност, додаје се у извештају.

Чак и само умерено повећање енергетске ефикасности привреде довело би до великих уштеда у емисијама гасова са ефектом стаклене баште насталих производњом енергије, повећало добит предузећа, имало значајне позитивне ефекте по друштво и помогло да се потрошачи заштите од будућих шокова које може изазвати раст цена електричне енергије и гаса, закључује се у извештају.

Препоруке за Владу Србије

Главни изазов и у овој години за земље Западног Балкана биће борба са инфлацијом - процена је Светске банке.

Констатују да су веће цене енргената и хране главни окидачи за двоцифрени раст и инфлације и достизање петнаестогодишњег рекорда у Србији од 16,2 одсто у марту.

Прогнозирају да ће Србија завршити годину са привредним растом од 2,3 одсто.

Убрзање на том пољу, модернизација управе, реформа јавних предузећа, боље коришћење људског капитала - неке су од главних препорука којима влада треба да посвети највише енергије.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације