Пилот пројекат "Сачувајмо старе војвођанске сорте поврћа"

Статистички подаци показују да је у свету изгубљено од 1900. године око 75 % сорти пољопривредних култура. Међутим, ни код нас ситуација није боља јер су домаће сорте поврћа угрожене и прети им трајно нестајање из разлога што је мали број традиционалних породичних газдинстава, у великом броју случајева користи се семе страног порекла, те старе сорте нису комерцијално никоме интересантне. Овај глобални тренд пада нас свакако није заобишао, те смо сведоци да многим старим сортама прети трајни нестанак.

Фото: Промо

По угледу на бројне нације развијене друштвене свести које су одавно развиле програме којима се од трајног нестајања чувају најугоженије сорте и екопопулације биљних врста, Пољопривредна стручна служба “Сомбор” у сарадњи са Покрајинским секретаријатом за пољопривреду, Министарством просвете и Школском управом у Сомбору и Западнобачким округом 2007. године покренула је Пилот пројекат „Сачувајмо старе Војвођанске сорте поврћа“. Акција је покренута 03.12.2007. године и трајала је три недеље до 22.12.2007.

Фото: Промо

Циљ пројекта је био да се од трајног губитка сачувају старе домаће сорте поврћа које се традиционално узгајају на нашем подручју. У акцији су учествовале 22 основне школе са 3163 ученика. У току три недеље прикупљања узорака прикупљено је 5296 узорака поврћа и других биљних врста а укупан број ученика који је активно учествовао и донео узорке је 617. Узорци су морали бити означени са подацима о имену и презимену ученика, разреду, школи, називу сорте, адреси, датуму прикупљања семена итд.

Фото: Промо

По завршетку акције прикупљања семена, наставници и школе, у знак захвалности на активном учешћу у овом значајном пројекту били су награђени вредним наградама (лаптоп, компјутер, пројектор итд). Награђено је 6 школа, 28 ученика, 3 наставника и 1 најбољи разред.

Фото: Промо

Након прикупљања узорака узорци су сваки појединачно детерминисани и разврстани по биљним врстама, обележени са словима А или Б, додељен им је број, формирана је база података и извршена је припрема узорака за сетву. Велики број узорака је прикупљен и подељен по биљним врстама: пасуљ (745), паприка (537), боранија (381), кукуруз кокичар и шећерац (371), црни лук (320), салата (312), бундева (286), бели лук (251), тиквице (243), краставци (216), парадајз (202), цвеће (176), диња (101), спанаћ (101), грашак (93), мак (79), мрква (76), першун (76), зачинско биље (72), купус (54) и остало (604).

Фото: Промо

У току 2008. године извршено је оцењивање биолошких својстава биљака, као и оцењивање производних својстава поврћа и других биљних врста добијених сетвом семена из прикупљених узорака. Извршен је кратак опис прикупљених сорти и популација током вегетације, те је оцењено здравствено стање и отпорност сорти и популација на најзначајније патогене.

Фото: Промо

У току 2009. године након детаљних оцењивања и испитивања од колекције паприка изабрано је око 400 интересантних варијетета који су ушли у другу годину испитивања као и 150 најинтересантнијих узорака парадајза, 40 интересантних варијатета тикви итд.

Фото: Промо

У току 2010. године извршене су детаљније оцене изабраних узорака по основу својстава морфолошких особина, приноса, квалитета производа, отпорности на болести и штеточине, испитивање могућности за гајење у условима органске и интегралне производње поврћа.

Фото: Промо

У току 2011. године део узорака уступљен је научно истраживачким институцијама у Србији за даља истраживања и коришћење узорака ове колекције у даљим истраживањима (боранија, пасуљ, паприка, парадајз, тиква, бундева, мак) а за део узорака заинтересоване су како домаће, тако и стране институције – Италија, Мађарска, Израел (парадајз, тикве, зачинско биље, цвеће итд.). Такође, завршен је документарни филм о реализацији овог пројекта и о учесницима пројекта.

Фото: Промо

Од 2011.године па до данас Пољопривредна стручна служба „Сомбор“ на свом огледном пољу гаји најинтересантније старе аутохтоне сорте поврћа. Током прошле године на огледном пољу ПСС „Сомбор“ посејане су најинтересантније биљне врсте: салата (60), парадајз (18), паприка (25), зачинска паприка (19), диње (6), лубенице (10), лук (4), мрква (7), мирођија (8), бамија (4), кукуруз кокичар (50), тикве (13), босиљак (60), купус (10) итд. Током вегетационог периода у одређеним фазама све биљке су оцењене према ДУС дескриптору за одређивање униформности и стабилности сорте. Након бербе или жетве за сваку сорту одређени су и параметри плодности у зависности од биљне врсте: мерење приноса, влаге, суве материје, одређивање садржаја шећера, одређивање величине, масе итд. Подаци о квалитативним и кванитативним особинама налазе се у бази података, те је свака сорта документована са великим бројем фотографија. Старе сорте према нашем дугогодишњем искуству, праћењу на огледном пољу и оцењивању параметара плодности и резултатима не заостају за хибридима. Оно што је веома важно а то је да су старе сорте показале велику отпорност на одређене патогене, што им пружа велику шансу у будућности с обзиром на велики притисак и пораст броја штеточина и болести услед климатских промена, раста производње итд. Поред праћења вегетације, оцењивања производних параметра, током производње оцењено је здравствено стање и отпорност сорти и популација на најзначајније патогене и болести.

Фото: Промо

Сведоци смо претходних година великих климатских промена, високих температура, изостанка падавина, појаве болести, повећане употребе пестицида те великог утицаја на пољопривредну производњу, те са сигурношћу након опсежних истраживања на огледном пољу и лабораторији можемо рећи да на овај велики изазов могу одговорити старе сорте.

Фото: Промо

Такође, разменом семена покушавамо да одржимо везе и да се удружимо са промотерима старих сорти како би пољопривредним произвођачима приближили важност очувања и производње старих аутохтоних сорти. Даљњи планови у вези са очувањем се свакако развијају све више из године у годину, те имамо одличне планове за даљње анализе старих сората, промоцију, израду каталога и рекламног материјала.

Фото: Промо

Циљ нам је да старе сорте сачувамо од заборава јер су се вековима прилагођавале људима и окружењу, те имају велики културолошки значај јер се за њих вежу песме, обичаји, те да укључимо што већи број пољопривредних произвођача у циљу ширења производње са аутохтоним сортама. Данас са трендом пораста органских произвођача, расте и шанса за старе сорте јер су оне основа ове производње.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације