"СРБИЈА ЈЕ ПРИМЕР ОДГОВОРНЕ МОНЕТАРНЕ И ФИСКАЛНЕ ПОЛИТИКЕ": Министар Мали - Нуде нам никада више новца, јер верују у нас

Novosti online

24. 01. 2023. у 19:42

СРБИЈА је данас пример одговорне фискалне и монетарне политике, није ни чудо што имамо и похвале Међународног монетарног фонда и што је ММФ решио да потпише још један споразум са нама, поручује министар финансија Синиша Мали, у интервјуу за емисију "Око" на Радио-телевизији Србије.

СРБИЈА ЈЕ ПРИМЕР ОДГОВОРНЕ МОНЕТАРНЕ И ФИСКАЛНЕ ПОЛИТИКЕ: Министар Мали - Нуде нам никада више новца, јер верују у нас

Фото: Принтскрин/Јутјуб/РТС ОКО

Истиче да је пројекција Европске централне банке, с обзиром да очекују да је пик инфлације већ достигнут, да ће још једном или два пута повећати каматне стопе, након тога, да би подстакли раст своје економије, јер не вреди држати високе камате заувек, очекује се смиривање и спуштање каматне стопе – ЕУРИБОРА.

Синиша Мали, је у интервјуу за РТС, открио каква нас година чека, шта ће бити са каматама, шта са кредитима, као и какав ће бити српски јавни дуг.

Између осталог министар је коментарисао Светски економски форум у Давосу, гдје директорка ММФ-а Кристалина Георгијева рекла је да ће раст камата и раст цена дуга бити разарајући за земље у развоју. 

- Зато је важно да будемо пажљиви и одговорни према сваком динару који трошимо из буџета и да задржимо стабилност наших јавних финасија. Пар дана пре него што смо емитовали евброобвезнице, разговарао сам са више од 100 инвеститора. За њих је најважније да ли је неко стабилан, колико новца има на рачуну, колики је удео јавног дуга у бруто домаћем производу (БДП), колика је стопа незапослености, колики је раст. Дакле, сви макроекономски индикатори, по којима Србија стварно одлично стоји, с обзиром на то да је ово трећа година кризе заредом - каже министар.

Ви сте ту емисију еврообвезница назвали историјским успехом. Зашто?

- Само да одговорим прво на питање везано за Кристалину Георгијеву. Наш раст је прошле године био између 2,3 и 2,5 одсто. Велики број земаља и у Европи и у свету већ је ушао у рецесију с обзиром на кризу која траје већ три године.

А да ли вас то брине? С обзиром на то да наши главни спољно-трговински партнери, као што су Немачка и Италија, улазе у рецесију?

- Наравно да ме то брине, али погледајте у којој се ситуацији Србија налази у односу на њих. Након ове трансакције, на крају јануара, пошто нам на наплату доспева још 100 милијарди динара старог дуга, нама ће удео јавног дуга у БДП-у бити 50,2 одсто. Просек Еврозоне је 94 одсто. Имате земље као што су Шпанија, Француска, Италија, Грчка са преко 120, 130, па и 150 одсто БДП-а.

Да, али када кажете да ће дуг на крају јануара бити 50,2 одсто рачунате у односу на БДП који ће се тек остварити до краја године?

- Рачуна се у односу на овогодишњи БДП. Такав је стандард.

Али, у јануару увек пада удео јавног дуга?

- Тако је, то раде све земље света по методологији Евростата, коју поштујемо и ми. У свим земљама које будете посматрали, ако буде раста БДП-а, пашће и удео јавног дуга. Ако не буде раста, имаће већи удео јавног дуга БДП-у. Дакле, имамо најнижу стопу незапослености у Србији икада 8,9 одсто трећи квартал заредом, што је невероватно, јер је ово трећа година кризе. Када је ковид кренуо брзо и ефикасно смо реаговали са девет милијарди евра грађанима и привреди спасили радна места, производне погоне, обезбедили нашој привреди да преживи та тешка времена.

Кажу у Фискалном савету да нам можда ово ново задуживање није ни требало, да нисмо потрошили две милијареде евра на једнократну помоћ грађанима?

Много је лако бити генерал након битке. Сећате се како је било кад је цео свет био затворен. Ја сам питао Фискални савет шта би они урадили. Они су били неми. Нису појма имали шта треба да се уради. А сада када смо урадили, када смо показали снагу наших јавних финансија, када смо помогли са 100 евра нашим грађанима 2020. године, када смо прошле године помогли пензионерима, просветарима, запосленима у здравству, социјали, помогли привреду са минималним зарадама које смо исплаћивали како бисмо сачували радна места, питао сам Фискални савет како би то они урадили?

Ми бисмо можда мало овако, мало онако. Будите ви на месту некога ко треба да донесе одлуку 2020. године. Да смо изгубили једно радно место, онда би рекли – зашто нисте реаговали. А ми смо реаговали, сачували радна места, кумулативно смо у 2020. и 2021. години били најбрже растућа економија у Европи, сачували стабилност јавних финансија, удео јавног дуга није прешао 60 одсто. А чули сте њих како су говорили – биће преко 60 одсто, биће катастрофа. Ништа од тога није било.

Србија је данас пример одговорне фискалне и монетарне политике, није ни чудо што имамо и похвале Међународног монетарног Фонда (ММФ) и што је ММФ решио да потпише још један споразум са нама.

Кристалина Георгијева, председница ММФ-а, је рекла да је глобална криза никада већа, а у тој огромној кризи држава Србија је стабилна, јавне финансије су стабилне, на рачуну имамо 370 милијарди динара, потпуно смо ликвидни, све своје обавезе испуњавамо у динар и у дан, а са друге стране ниједну инвестицију нисмо зауставили.

И даље градимо и 10 ауто-путева и брзих саобраћајница, улажемо у зелену агенду, у канализацију, фабрике отпадних вода, градимо болнице, школе. Прошле године сте имали прилике да видите и брзу пругу Београд–Нови Сад. А када смо то у Србији могли да замислимо да ће се грађани возити брзом пругом 200 километара на сат? 

Кредити су сада скупљи за све, па и за немачке инвеститоре који овде улажу свој новац. Очекујете ли успоравање страних директних инвестиција овде?

Страх увек постоји, зато морамо да се боримо да будемо што атрактивнији и што конкурентнији. Јер и инвеститори из иностранства размишљају о дану после. Јесте криза, али то је за неке шанса, за неке проблем. Оно што охрабрује су резултати за прошлу годину – рекордних 4,4 милијарде евра страних директних инвестиција.

Претходна 2021. година је до тада била рекордна са 3,9 милијарди евра, а 2020. године – 3,8 милијарди евра. Прилив страних директних инвестиција не стаје, чак и расте. Значи, нешто добро радимо. То морају грађани Србије да знају. То свима мора да буде јасно. Па не би неко дошао, инвестирао новац у Србију, запошљавао људе у условима највеће глобалне кризе, ако није задовољан или ако нема добра очекивања.

Почетком осамдедестих свет је био у сличној ситуацији, инфлација је такође била глобални проблем, па се она обарала растом камата. Свет је тада ушао у рецесију, а неке од земаља, попут Аргентине или бивше Југославије, тада су банкротирале. Пуно се данас у земљама Латинске Америке говори о "фактору Вокер". Треба ли и ми да бринемо?

Није то иста ситуација као осамдесетих. То не може да се пореди, инфлација је била тада изазвана структурним поремећајима и неравнотежама у појединим привредама.

Остатак интервјуа са министром Малим и разговор о важним темама можете погледати у видеу испод.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за Билд о руским бомбама - Ово није могло да се замисли...

„КАО ДА НИКАДА НИСУ ПОСТОЈАЛЕ“ Немачки новинар у репортажи за "Билд" о руским бомбама - "Ово није могло да се замисли..."

НА ЗАПАДУ нису могли да верују да постоји тако масивна бомба као што је ФАБ-3000 коју су руске снаге недавно употребиле у Украјини, оцењује немачки новинар Јулијан Репке у репортажи за „Билд“.

22. 06. 2024. у 19:05

МОЖДА НИСАМ ЦЕЦА, АЛИ САМ У БРАКУ СА ФУДБАЛЕРОМ Карлеуша дала свој суд: Лука Јовић - тај вам је Обилић који вечерас убија Мурата!

"МОЖДА НИСАМ ЦЕЦА, АЛИ САМ У БРАКУ СА ФУДБАЛЕРОМ" Карлеуша дала свој суд: Лука Јовић - тај вам је Обилић који вечерас убија Мурата!

ПЕВАЧИЦА Јелена Карлеуша у свом стилу је пружила подршку нашој фудбалској репрезентацији која вечерас игра утакмицу са Данском.

25. 06. 2024. у 13:17

Коментари (1)

ПАНИКА НА ЕУРО 2024: УЕФА увела ванредне безбедносне мере