Економија

ВИШЕ СТРУЈЕ, А МАЊЕ КВАРОВА: Сигурније снабдевање електричном енергијом

Е.Б.Т.

23. 01. 2023. у 09:00

УГОВОР о донацији за реализацију четврте секције Трансбалканског коридора за пренос електричне енергије биће потписан данас у Београду са Немачком развојном банком KfW. Ово је капитални пројекат којим се Србија повезује са земљама у окружењу што ће нам обезбедити већу сигурност у снабдевању, односно више квалитетније струје доступне у сваком тренутку. Тај преносни систем замениће застарелу мрежу, смањити кварове и трошкове рада и одржавања.

ВИШЕ СТРУЈЕ, А МАЊЕ КВАРОВА: Сигурније снабдевање електричном енергијом

Министарка рударства и енергетике Дубравка Ђедовић, током јучерашњег разговора са амбасадором Италије у Београду Луком Горијем, истакла је да је овај пројекат уско повезан са том земљом.

- Кроз изградњу, реконструкцију и доградњу наше преносне мреже, након реализације појекта и задовољавања свих регулаторних услова, Србија ће се повезати подводним каблом из Италије, преко Црне Горе - рекла је министарка. - Реконструкција преносне мреже реализује се уз значајну подршку партнера из Европске уније.

Говорећи о Трансбалканском коридору, директорка "Електромрежа Србије" (ЕМС) Јелена Матејић недавно је истакла да је то пројекат од националног, али и транснационалног значаја.

ПРАВЦИ СРПСКЕ ДЕОНИЦЕ

СРПСКА деоница Трансбалканског коридора дуга је 321 километар и има четири далеководна правца. Два су завршена, од румунске границе до Панчева и од Крагујевца до Краљева. Трећи и четврти правац, Бајина Башта - Обреновац и Бајина Башта до границе са БиХ и даље до Црне Горе се припремају. Овај електроенергетски коридор биће у функцији 2027. ЕУ већ развија још један далеководни систем повезан са њим за пласман струје из обновљивих извора енергије. Изградња тог Централно-балканског коридора, у којем Србија има значајну улогу, треба да почне после 2030.

- Он је конектован на кабл који иде од Италије до црногорског обалског дела, под Јадранским морем је, затим се наставља као надземна преносна мрежа до границе са Србијом - објаснила је Матејићева. - Потом прелази преко територије наше земље и спаја се са Румунијом, са даљим утицајем на Украјину и Молдавију. У питању су достизања великих додатних капацитета у електроенергетској мрежи.

Према њеним речима, то значи брже, боље, стабилније и квалитетније снабдевање електричном енергијом у регионалном смислу. Она је навела да је успешно завршена друга фаза пројекта, а да предстоје још две.

- Осим донација и кредита, обезбедили смо и средства за реализацију треће секције, од Обреновца до Бајине Баште, која треба да буде у функцији 2024, а последња секција у 2027. години - истакла је директорка ЕМС. - Ово су невероватне дужине, пролазимо кроз тешко приступачне зоне. Имамо још једну корист, мењамо мрежу 220 киловолти напона, која је застарела у односу на нову 400-киловолтну мрежу.

Она је истакла да је за Брисел овај пројекат веома важан. Почетком децембра је европски комесар за проширење Оливер Вархељи обишао ЕМС и том приликом истакао да ће захваљујући Трансбалканском коридору два пута брже моћи да се обавља трговина електричном енергијом између Србије и ЕУ. Пројекат је вредан око 200 милиона евра, а ЕУ улаже 31 милион бесповратних средстава. Реализацију помаже и Република Немачка и Немачка развојна банка донацијама и повољним кредитима.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

Свет

0 25

ШТА ЈЕ РУСКИ ПЛАН “Н”: Украјина би могла да остане без неколико важних области уколико Москва успе (ВИДЕО)

ЊИХОВ примарни циљ је заштита руских пограничних региона, као што је Белгород, али секундарни циљеви су заузимање Харкова, Сумија и Дњепропетровска.

26. 04. 2024. у 20:00 >> 07:55

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

Репортаже

0 4

ОВО ЈЕ ЧОВЕК КОЈИ ЈЕ У НИШУ НЕУТРАЛИСАО ТОНУ ТЕШКУ АВИО-БОМБУ СА 430 КГ ЕКСПЛОЗИВА: То исто је радио 2011. у Крагујевцу и 2013. на Дорћолу

АКО игде постоји "вага" за мерење снаге људског духа, колико ли би на њеној скали тежила она коју има деминер Михаило Маринковић (48), из Панчева, припадник Сектора за ванредне ситуације МУП Србије? Колико би на њен тас стало његове одважности, сталожености, потпуне концентрације..., у тренутку док је, минуле недеље у Нишу, сам прилазио неексплодираној авио-бомби тешкој 1.000 килограма која носи 430 килограма експлозива, заосталој из НАТО агресије?

27. 04. 2024. у 07:00