ДИЛЕМЕ ЗБОГ ЛИТИЈУМА У НЕМАЧКОЈ: Несреће и земљотреси поколебали људе
НАЈВЕЋА налазишта литијума у Европи налазе се у немачким термалним водама у земљи испод горњег тока Рајне. За експлоатацију су непоходне бушотине дубине неколико километара. Због ранијих несрећа, људи се плаше земљотреса.
УПОЗОРЕЊЕ Еколошка катастрофа у Бугенвилу је изазвала грађански рат, Фото Архива
Литијум је неопходан за лаке батерије и зато је кључна сировина за енергетску транзицију. Налази се у готово сваком предмету са батеријом која може поново да се пуни: лаптоп садржи око шест грама, мобилни телефони до три грама, а електрични аутомобил између десет и 50 килограма.
На пример: када би се свих 50 милиона мотора са унутрашњим сагоревањем у Немачкој заменили електричним аутомобилима, требало би око 500.000 тона литијума. Поређења ради - 2021. је широм света ископано укупно око 100.000 тона. Комисија ЕУ полази од тога да ће 2050. бити потребно 60 пута више литијума него данас - само у ЕУ.
Одакле стиже литијум који се сада користи?
Литијум се већином копа у аустралијским рудницима, а готово сав остатак долази из Јужне Америке: у такозваном литијумском троуглу, у пустињском региону између Чилеа, Аргентине и Боливије, литијум је растворен у површниским сланим језерима. Међутим, да би се литијум екстраховао, троше се огромне количине воде - што је веома проблематично.
Готово сав литијум у свету који се добије копањем или екстракцијом - шаље се у Кину - на даљу прераду за производњу батерија. Немачка, дакле, није једина земља која потпуно зависи од испорука из иностранства.
Где се налази и како би се експлоатисао немачки литијум?
Према проценама, највеће налазиште литијума у Европи налази се у југозападној Немачкој - у термалној води на дубини од неколико километара. У току су поодмакли истраживачки пројекти како би могао да се производи у индустријском обиму.
Литијум ће се експлоатисати на еколошки прихватљив и CO2 неутралан начин, а топла термална вода ће се истовремено користити за системе грејања и производњу електричне енергије.
За приступ термалној води потребни су такозвани дубински геотермални системи. Хидротермални геотермални систем се састоји од две бушотине на дубини између 2000 и 5000 метара: Једна бушотина пумпа термалну воду на површину земље. Преко мреже, та врућа вода (120-180 Целзијуса) може се користити за грејања, а преко парних турбина се може генерисати електрична енергија - којом се онда може управљати пумпним системом и екстракцијом литијума. Преко друге бушотине у том затвореном систему, охлађена термална вода се враћа под земљу.
Геотермална бушотина код Регензбурга
Убудуће би - пре враћања охлађене воде у земљу - требало да се екстрахује литијум: вода би се пропуштала кроз резервоаре који хватају литијумове јоне, које би се потом оданде испирали. Резултат је литијум хлорид који се електролизом претвара у литијум хидроксид. У овом облику литијум се може продавати - за производњу батерија.
Зашто постоји отпор локалног становништва?
Због ранијих несрећа које су проузроковале штету на кућама, геотермална енергија има лошу репутацију код многих људи који станују на простору предвиђеном за експлоатацију литијума.
Крајем 2006. дубински геотермални пројекат у Швајцарској у Базелу изазвао је земљотрес јачине три степена. У пројекту је коришћен дубински петротермални процес који укључује бушење подземног стења, на пример гранита и убризгавање воде: вода разбија стену, тече кроз пукотине и загрева се. Топла вода се пумпа на површину кроз другу бушотину и користи за грејање и производњу електричне енергије. Да би се створили нови путеви за воду, овај метод захтева макар мале дубинске земљотресе.
Крајем 2019. догодио се земљотрес у Венденхајму код Стразбура - и тамо се користила петротермална метода. Радови су прекинути по службеној наредби, али тло се још није смирило. Неколико земљотреса нанело је штету на обе стране Рајне. Осигуравајуће куће надокнађују само 10 одсто санације пукотина на кућама, али погођени људи се буне и иду на судове.
Међутим, хидротермална метода функционише другачије: Пошто се користе већ постојећи путеви воде у дубини тла, овај метод може да се користи без земљотреса - барем у теорији.
Поучена ранијим несрећама, покрајинска канцеларија за геологију, сировине и рударство Баден-Виртемберга сада одобрава само хидротермалну методу. С друге стране, у суседној покрајини Рајнланд Фалц и даље су дозвољене обе методе.
Геотермија на трусном подручују
Независно од геотермалних пројеката, корито горње Рајне је једна од ретких зона у Немачкој подложних земљотресима. Према речима стручњака, годишње има на стотине мањих потреса, који су често толико мали да их примећују само мерни уређаји. Даља експанзија геотермалне енергије могла би да доведе до повећања броја и јачине земљотреса.
(Дојче веле)
БОНУС - НАЈАКТУЕЛНИЈИ ВИДЕО СНИМЦИ:
Препоручујемо
ПАД БЛАГОСТАЊА У НЕМАЧКОЈ: Могућ суноврат стандарда на ниво из 1970. године
21. 11. 2022. у 13:05
ЧОЛИНА СЛИКА ИЗ ВОЈСКЕ Кратка коса, млад лик, жене су одушевљене: "Био је прелеп" (ФОТО)
20. 11. 2022. у 09:23
БАЛАШЕВИЋ О ЋЕРКИЦИ ВЕРИ: Открио како је наследница добила име и на кога личи
20. 11. 2022. у 11:18
ХРВАТИ "ВЕЛИКИ И ЈАКИ" ЖАЛЕ СЕ ЦЕНТРАЛИ НАТО ЗБОГ СРПСКИХ РАКЕТА: А не смета им војни савез Загреб-Тирана-Приштина
ПРЕМИЈЕР Хрватске Андреј Пленковић рекао је данас, коментаришући то што Војска Србије располаже новом хиперсоничном квазибалистичком ракетом кинеске производње ЦМ-400, да ће "разговарати са партнерима у НАТО и упозорити их на такво наоружање".
12. 03. 2026. у 19:25
ХОРОР У ХРВАТСКОЈ: Сви се хватали за главу, Американац једва остао жив (ФОТО/ВИДЕО)
СТРАШНЕ сцене виђене су у комшилуку на кошаркашкој утакмици.
13. 03. 2026. у 19:25 >> 19:26
Мирослав 33 године живи под земљом, без струје и воде: Хуманитарац поделио причу која је расплакала многе (ВИДЕО)
ДЕКА Мирослав из села Дворска код Крупња већ 33 године живи у земуници без струје и воде, а његов вапај за помоћ дирнуо је хуманитарца Марка Николића.
14. 03. 2026. у 11:54
Коментари (1)