МЛАДИ ВИШЕ НЕ ЖЕЛЕ ДА СЕ БАВЕ СТОЧАРСТВОМ: Број грла стоке драстично смањен последњих година, највише се затварају фарме са музним кравама

СТОЧАРСТВО у Србији полако спада на ниво "статистичке грешке".

Старица чува стадо у Кревенику код Пирота, Фото В. Ћирић

Нарочито када је реч о музним кравама. У Војводини је последњих година знатно смањен број грла стоке, а слична ситуација је и у остатку Србије. Највећи проценат заузимају мале фарме, са по десетак крава и стара газдинства. Млађи пољопривредници, због неисплативости и тешког стања у сточарству, напуштају овај посао или га своде на минимум.

Фармери у Војводини су последњих неколико година драстично смањили број млечних грла говеда, пре свега због ниске цене млека као и низа других проблема који "гуше" ту производњу, каже за "Новости" Васа Џигурски из Бечеја, један од најугледнијих домаћих произвођача, чија фарма производи милион литара млека годишње.

ЈУЖНА БАЧКА

ПРЕ две деценије на подручју јужне Бачке било је три пута више грла музних крава и товних говеда него данас. У међувремену само је у Бечеју затворено седам фарми, са по 30 до 70 говеда. У Врбасу је престала да ради фарма са 900 крава, а слична судбина је задесила и газдинства у Бачком Градишту, Радичевићу и другим местима.

- Кључни проблем је цена млека, коју диктирају прерађивачи и трговци и то на штету произвођача, тако да су људи принуђени да затварају фарме - каже Џигурски.

- Нико, поготово млади људи, неће више да раде у сточарству, јер се оно не исплати. То је врло мукотрпан и дуготрајан посао у који треба много уложити, углавном оптерећен дугорочним скупим кредитима, које онда "пегламо" краткорочним, да би на крају зарадио прерађивач или трговац.

НЕМА ОРАНИЦА

ПОЗИЦИЈУ сточарства усложњава и неодговарајућа расподела државног земљишта јер, како додаје Џигурски, сточари углавном немају своје оранице а тешко их закупљују или су закупи прескупи.

Професорка Пољопривредног факултета у Новом Саду Снежана Тривуновић истиче да се субвенције и друге мере државе рефлектују на сточни фонд али наглашава да у тој производњи морамо имати јасну стратегију како би ефекти били одговарајући. Морало би у том смислу да се више консултују струка и наука, као што то чине рецимо у Чешкој где је, примера ради чак 95 одсто уматичених грла стоке.

Професорка Тривуновић напомиње да је од 2003. до 2021. године на подручју Новог Сада укупан број грла стоке смањен али је више оних под контролом. Тако је број уматичених крава повећан са 3.746 на 10.399, оваца са око 3.000 на 22.000 а коза са "нула" на 697.

УЛИЦЕ СРЕМА

НЕКАДА су улицама Срема, у току дана два пута пролазиле краве, ујутру на пашу и увече се враћале са паше, данас ретко где може да се види тај призор. У селу све ређе може да се купи млеко од сточара, јер је крава све мање, а пашњаци зарасли у коров. У селу Мартинци, које броји око 3.300 становника, пре 20 година свака кућа имала је бар по једну краву.

- Данас у пет домаћинстава у селу има 12 крава и ја са 14 - прича Александар Жилић из Мартинаца.

- Млеко не продајем, већ све иде у прераду у сир, то нам је исплативије.

На Павловачком пашњаку, на којем је пре две деценије на испаши било око 100 крава, данас је зарастао у коров, а како кажу ови вредни домаћини и крава је све мање.

- Села су се испразнила, нико не воли да ради, остало је старије становништво које нема више снаге - говори Стеван Топаловић, пољопривредник.

- Сељак не може да опстане, који ради 10 јутара земље, трошкови нарасли, када се узме гориво, семе, а онда да ли ће родити. Стока не пита каква је била година, већ је мораш хранити, а храна исто скупа.

КЛАНИЦЕ И НАКУПЦИ

ИАКО званичних података нема колико је сточарство и свињарство опало у односу на раније године, мештани виде по селима и домаћинствима.

- Највише су кланичне индустрије и накупци штете донеле произвођачима - сматра Живан Недељковић из околине Суботишта.

- Нама за млеко откупљивачи нуде 32 до 33 динара по литри, а у продавници оно иде и до 150 динара. Килограм свињског меса у продавници иде од 700 до 900 динара, а накупци нама дају од 250 до 270 динара за килограм "живе ваге.

Према речима Мирослава Киша из Суботице, проценат смањења сточарске производње сигурно је 30 до 40 одсто на годишњем нивоу. Оно што се види у селима је да људи одустају и распродају стоку.

- Обрађујемо државну земљу коју смо добили на дужи временски период, имамо пољопривредне кредите и морамо да задржимо обим производње како бисмо и даље имали добар кредитни рејтинг. Цена хране је јако скочила, субвенције добијамо јако касно, то такође није добро, јер људи рачунају на тај новац - додаје Киш.

На појилу у Павловцима код Руме врвело је од стоке, Фото С. Костић

ТОВЕ БИКОВЕ

И ТОВ јунади је смањен у односу на нека "срећнија" времена, али је сада најсигурнији, јер је, како каже сточар из Салаша Црнобарског, Бранко Симић, цена товљеника дошла од 2,8 до три евра. Била је спала на 1,8 евра по килограму "живе ваге". Тако је и његово домаћинство, које је, просечно, товило око 40 бикова било смањило рад на 12.

- Скупи су храна и лекови - каже овај мачвански домаћин. -Слично је, уопште, стање у свим гранама сточарства, али је сада најбоља рачуница што се бикова тиче.

У ПОМОРАВЉУ ЛОШЕ

НА територији града Јагодина има око 1.500 музних крава, док је пре две деценије, рецимо, само у селу Глоговцу било 3.000 музних крава, не рачунајући бикове и телад. Број свиња и оваца смањен је за 50 одсто. Мали произвођачи, који су имали од једне до пет крава, углавном су их продали, док су већи проширили своје фарме.

- Тов свиња и узгој оваца више није исплатив, поготову за сточаре који не производе храну. Али, и у ратарство треба пуно да се уложи. Пољопривредници су веома разочарани и љути.

С овим проблемима већ је суочен Добрица Јевремовић из Деспотовца, који има фарму од 150 оваца "ил де Франс" и шест овнова. На пролеће ће распродати стадо уколико сунбвенције не стигну до краја године, јер неће моћи да плати храну за њих.

У Горњем Штипљу код Јагодине свака кућа је имала по 10 до 30 оваца, а сада једва да има четрдесетак грла. Проблем је и откуп вуне, па је бацају. Ситуација је најбоља у свилајначкој општини, чија су говеда сименталске расе овенчана бројним пехарима са сајмова. Око 380 регистрованих пољопривредних газдинстава узгаја 1.700 уматичених крава, док је укупан број стоке у различитим категоријама, од јунади преко телади до крава првотелки око 5.000.

СТОЧАРСТВО ГЛАВНО

У ВАЉЕВСКИМ селима сточарство је најразвијенија грана пољопривреде. У шталама је око 19.600 крава и јуница сименталске расе, или домаћег шареног говечета. Пре три деценије у ваљевском крају било је око 37.400 говеда, од чега око 20.000 женских приплодних грла. Својевремено, само у овим крајевима, товљено је око 60.000 бикова, а толики тов данас није у читавој Србији!

На подручју града Ваљева, у 78 села, има око 10.700 музних крава, у око 3.100 пољопривредних газдинстава. У поређењу са пописом пољопривреде из 2012. године, број говеда је у ваљевском крају повећан за око 2.000 грла. Међу газдинствима која се баве сточарством, највише је оних који имају од три до девет крава. Што се тиче већих фарми, 51 пољопривредник има од 30 до 50 грла. На око 50 фарми узгаја се од 20 до 30 крава, 21 произвођач има од 50 до 100, док само три фарме у ваљевском крају имају 100 и више грла.

Око 900 домаћинстава укупно узгаја око 3.400 коза. У ваљевским селима, око 4.900 газдинстава узгаја око 71.000 оваца, најчешће оплемењену праменку и расу виртемберг.

Узгој свиња није карактеристичан за ваљевски крај. Ратарске и повртарске културе Ваљевци гаје највише за своје потребе и немају тржишних вишкова.

- Гајим око 50 говеда, од којих 32 музне краве, нешто јуница које су пред тељењем и телади, незадовољан сам откупном ценом млека - упозорава домаћин Петар Бојанић из Лелића код Ваљева.

- Млекара с којом сарађујем касни са исплатом за предато млеко, а плаћа мање него други откупљивачи, па на разлици у цени месечно губим од 50.000 до 60.000 динара.

ТЕШКО СТАЊЕ И У ПИРОТУ

СЕДАМДЕСЕТИХ година прошлог века, на Старој планини је било око 280.000 оваца, а последњих година тај број се процењује на свега 12.000 до 15.000 грла. Овако драстичном паду кумовала је индустријализација и пражњење села. Идентична је ситуација и у говедарству, о чему сведочи податак да у многим селима више нема ниједне краве, јер су остарели горштаци који су чували по пар грла поумирали, а младих нема. Свињарство у овом крају никада није било популарно. Незаустављив пад сточног фонда не успевају да спрече ни многобројне субвенције државе и локалних власти, јер млади не желе да се бави овим мукотрпним послом.

Препоручујемо

Друштво

0 0

Улагање у осигурање сигурна заштита у сточарству

08. 09. 2022. у 16:00

Пољопривреда

1 0

ДА СЕ САЧУВАЈУ ДОМАЋЕ РАСЕ: Стручњаци одржали пиротским сточарима предавање о очувању аутохтоних раса домаћих животиња (ФОТО)

07. 09. 2022. у 22:42

Србија

0 9

СНЕЖАНУ ИЗ ЛОМНИЦЕ БОГ ЗА СВЕ СТВОРИО: Жена из околине Деспотовца сама коље и пече прасиће, шиша овце, врца мед…

22. 08. 2022. у 07:52

Предузетник

0 0

СТАЊЕ У СТОЧАРСТВУ (3): Проверити залихе житарица

28. 07. 2022. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације