ПОВЕЋАНА РЕФЕРЕНТНА КАМАТНА СТОПА: НБС пооштрава монетарне услове

На данашњој седници, Извршни одбор одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од 3,5 одсто. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице на 2,5 и стопа на кредитне олакшице на 4,5 процента. Кредити са променљивом каматном стопом, стручњаци очекују, биће још веће.

Фото: Архива "Новости"

Извршни одбор Народне банке Србије, како су саопштили, наставио је да пооштрава монетарне услове, као реакцију на појачане инфлаторне притиске, не угрожавајући притом даљи раст привредне активности.

-Доношењем овакве одлуке Народна банка Србије ће допринети да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и да се до краја периода пројекције врати у границе дозвољеног одступања од циља - кажу у НБС. - Такође, на овај начин утиче се и на ограничавање секундарних ефеката раста цена хране и енергената на остале цене преко инфлационих очекивања. Народна банка Србије, од октобра прошле године, постепено, али континуирано пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту. Поред повећања основних каматних стопа и пооштравања услова динарске ликвидности, Народна банка Србије ценовној стабилности у средњем року доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру, кроз ограничавање ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене.

Како објашњавају у НБС, приликом доношења одлуке, Извршни одбор је имао у виду да су геополитичка дешавања и ескалација конфликта у Украјини утицали на кретање светских цена енергената и примарних производа у првој половини ове године на највишим нивоима, што је за последицу имало даљи раст глобалне инфлације.

- Због тога су многе централне банке, укључујући и најутицајније – Систем федералних резерви и Европску централну банку – протеклих месеци брже од очекиваног заоштравале своје монетарне политике - објашњавају у нашој Централној банци. -  Водеће централне банке у свету последњих недеља шаљу јасне сигнале за одлучну борбу против инфлације уз најаву даљег пооштравања својих монетарних политика. Наведени фактори могу узроковати да изгледи глобалног привредног раста буду неповољнији, утичући притом и на повећање волатилности на међународном финансијском тржишту и усмеравање глобалних токова капитала од земаља у развоју ка развијенијим економијама. Иако су због појачаних рецесионих притисака на глобалном нивоу, светске цене нафте и других примарних производа забележиле пад у претходна два месеца, оне се и даље налазе на знатно вишем нивоу него пре годину дана, при чему су цене природног гаса и електричне енергије на европском тржишту у августу забележиле чак нове рекордне нивое.

Према извештају, знатан раст цена енергената на светском тржишту и релативно висока увозна инфлација, уз ефекте суше на домаћем тржишту и у већем делу Европе, који се одражавају на даљи раст цена хране, за последицу има наставак раста инфлације у Србији.

- Међугодишња инфлација у Србији је у јулу износила 12,8одсто, од чега је око 70 прпоцената доприноса и даље последица раста цена хране и енергената. Раст увозне инфлације одразио се и на раст базне инфлације која је у јулу износила 7,5 одсто међугодишње, при чему је важно истаћи да је базна инфлација и даље знатно нижа од укупне инфлације, али и од базне инфлације у земљама региона са истим режимом монетарне политике. Нижем нивоу базне инфлације наставља да доприноси очувана релативна стабилност девизног курса у изузетно неизвесним глобалним условима, као и усидрена средњорочна инфлациона очекивања финансијског сектора, која се крећу у границама циља - кажу у НБС.

Према августовској пројекцији Извршног одбора, међугодишња инфлација ће током текућег тромесечја највероватније достићи врхунац, а затим ће имати опадајућу путању. У смеру смиривања инфлаторних притисака деловаће досадашње заоштравање монетарних услова, очекивано слабљење ефеката глобалних фактора који су водили раст цена енергената и хране у претходном периоду, као и нижа екстерна тражња у условима неповољнијих изгледа глобалног привредног раста. У кратком року смиривању инфлаторних притисака допринеће и донете економске мере Владе којима је ограничен раст цена хране и енергената на домаћем тржишту.

Наредна седница Извршног одбора на којој ће бити донета одлука о референтној каматној стопи одржаће се 6. октобра.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације