РАЗГОВОРИ О НОВОМ ОДЛАГАЛИШТУ НАФТЕ: Изградићемо складиште од 400 милиона евра

ДРЖАВА Србија са више компанија разматра изградњу складишта нафте чија је вредност око 400 милиона евра, а најдаље се у преговорима одмакло са швајцарским инвеститорима, сазнају "Новости". Из Председништва и Владе више пута је поновљено да се наша земља припрема за све сценарије како би обезбедила сигурно снабдевање домаћег тржишта нафтом и дериватима, а ови преговори то и потврђују.

Фото: Схутерстоцк

Док тражимо партнера, паралелно се одвијају и преговори са руском страном како би била избегнута могућност да наша држава, односно ова национална компанија, буде на удару санкција Европске уније.

ЕУ је половином марта забранила трговање са руским државним компанијама, међу којима је и "Гаспромњефт", и са њиховим фирмама у којима оне имају више од 50 одсто власништва. Тако је једино "Нафтна индустрија Србије" потпала под ове санкције, јер су од тога изузете компаније које раде у земљама ЕУ. Практично, НИС-у би од 15. маја било онемогућено да увози сирову нафту преко хрватског нафтовода "Јанаф". Крајем прошле недеље, незваничну информацију из Брисела, да ће Србија бити изузета од тих санкција, и званичници и стручњаци су оценили као одличну. Међутим, официјелне потврде о овој одлуци још увек нема.

Поједини експерти оцењују да Дамоклов мач остаје да виси над главом Србије, док год је руски капитал у НИС-у. У јавности се спекулише о различитим могућностима за решавање овог Гордијевог чвора, а два потенцијална сценарија су до сада отпала - национализација и повратак "Нафтне индустрије Србије" у руке државе. Председник Александар Вучић је одмах рекао да држава неће да отима. Пре неколико дана казао је да је Србија спремна да се одрекне права прече куповине у НИС-у, ако хоће да је продају. Стручњак за енергетику Жељко Марковић оцењује да ће НИС у сваком случају отежано пословати док год је "Гаспромњефт" под санкцијама, без обзира на то да ли смо изузети.

- Питање је како ће то европске фирме тумачити, а не знамо ни како ће се даље одвијати ситуација, нити шта ће бити обухваћено неким наредним пакетом санкција - објашњава Марковић. - Ако има могућности, најбоље би било да Србија откупи тих шест или седам одсто акција, јер је питање енергетске сигурности да то буде у нашим рукама. Неизвесно је и да ли би дугорочно тај проблем био решен и ако би "Гаспромњефт" био мањински власник.

Поједини медији су у уторак пренели да је азербејџанска државна нафтна компанија Socar заинтересована за преузимање већинског пакета акција НИС-а и да је тим поводом у контакту и са Владом Србије и са већинским власником "Гаспромњефтом". Генерални директор "Србијагаса", Душан Бајатовић, недавно је рекао да ово питање може да се реши и тако што би у власништво НИС ушле руске компаније које нису на списку санкционисаних фирми, као што су "Гаспром" и "Гаспром експорт", ако Европљани на то пристану. Парадокс је да руски гигант "Гаспром", иначе мајка фирма "Гаспромњефта", није обухваћен санкцијама, зато што ЕУ и даље од њега купује енергенте. Стручњак за енергетику Милош Здравковић оцењује да све што се сада дешава са НИС-ом представља правно насиље. Он сматра да би најправичније било да "Гаспром" откупи пакет акција. Што се тиче азербејџанске компаније Socar, наводи да је то велика нафтна компанија.

- Власник је поља Шарл Дениз 1 и 2 и на тим пољима је њихов главни партнер "Бритиш петролеум". - Имају добру сарадњу са Руском Федерацијом и дугорочни уговор за гас. Око 30 одсто азербејџанског плавог горива иде Русији, а она то препродаје Европи.

НЕСТАШИЦЕ АКО КОМПАНИЈА СТАНЕ

СТРУЧЊАК за енергетику Жељко Марковић, сматра да ће многе компаније да буду заинтересоване да купе акције "Нафтне индустрије Србије" и шире бизнис овде.

- Ако НИС не би радио то би довело до несташица - истиче Марковић. - Било би веома захтевно да се задовољи снабдевање нашег тржишта из других рафинерија, то је на дугачком штапу.

У јавности су се као потенцијални купци помињали и Мађарски МОЛ, аустријски ОМВ, као и турска и кинеска нафтна компанија.

ВЛАСНИШТВО

УДЕО "Гаспромњефта" у НИС-у је 56,15 одсто, а Србије 29,87 процената. Око 10 одсто је у рукама грађана, запослених и бивших радника, а остатак припада другим мањинским акционарима.

Препоручујемо

Одрживи развој

1 0

НИС добитник признања за друштвену одговорност „Доброчинитељ”

07. 04. 2022. у 17:23

Економија

2 6

НА ПУМПАМА ДИЗЕЛ ЈЕФТИНИЈИ И ДО 4,7 ДИНАРА: Оптимистично што су се цене нафте у свету мало смириле, али је њихово кретање и даље неизвесно

29. 03. 2022. у 09:00

Политика

3 2

ВУЧИЋ О НИС-У: Да би имали бензин и дизел рафинерије морају да раде

18. 03. 2022. у 22:28

Економија

1 13

МОЖЕ ЛИ НИС У РУКЕ ДРЖАВЕ? Како избећи санкције ЕУ

19. 03. 2022. у 09:00

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације