СРБИ УШТЕДЕЛИ 100 МИЛИЈАРДИ ДИНАРА: Према подацима Нaродне банке Србије штедња у домаћој валути за деценију порасла шест пута
ДИНАРСКА штедња бележи бржи раст од девизне штедње већ девету годину заредом, а први пут је прешла 100 милијарди динара.
Фото: Н. Фифић
Чак 99 одсто ове суме, међутим, налази се на мање од 10 одсто штедних књижица. Иако је просечна износ штедње 91.000 динара, већина људи сакупила је до 10.000 динара.
Како у Народној банци Србије кажу, у сусрет данашњем Светском дану штедње, бележе се рекордни износи и динарског и девизног чувања пара. За непуну деценију штедња у динарима је повећана готово шест пута, што представља раст од чак 83 милијарде динара.
Крајем септембра 2021. достигла је 101,5 милијарди. Више од половине укупног раста остварено је у последње три године, за око 45 милијарди динара у односу на крај септембра 2018. године.
- Просечан годишњи раст штедње од 2013. године износи више од девет милијарди динара - кажу у НБС.
- Само у протеклих годину дана, штедња у домаћој валути повећана је за око 14 процената. У истом периоду и девизна штедња бележи раст, нешто умеренији у поређењу са динарском штедњом. Сa 8,3 милијарде евра на крају 2012. године повећана је на 12,3 милијарде евра на крају прошлог месеца.
Фото: Н. Фифић
Како објашњавају у Централној банци, анализа исплативости штедње од септембра 2012. до септембра 2021. године, поново је потврдила да је исплативије штедети у домаћој валути.
- Томе је допринела макроекономска, финансијска и фискална стабилност дужи низ година, релативно више каматне стопe на штедњу у динарима у односу на ону у еврима, повољнији порески третман штедње у домаћој валути, као и правовремено донете мерe монетарне и фискалне политике ради ублажавања негативних ефеката кризе проузроковане пандемијом.
Грађани Србије, према билансним подацима НБС, до краја септембра ове године, динарску штедњу чували су на 1.113.975 партија налога, а 973.095 њих, односно 87,4 одсто се односи на мање износе до 10.000 динара. На њима је депоновано свега 0,6 процената укупног износа динарске штедње. Највећи део динарске штедње односи се на штедне улоге вредности од милион до пет милиона динара. Број налога који припадају овој категорији је око 20.000. Штедни улози преко 10 милиона динара учествују са 19,1 одсто у укупној динарској штедњи. Таквих штедиша је у Србији 797.
За штедњу у девизама, пак, отворено је око 4,8 милиона налога, а на чак 3,8 милиона, или 79,7 одсто има мање од 500 евра. Укупна сума са свих ових партија није ни цео проценат девизне штедње.
Исплативије
У последњих девет година орочена штедњa у динарима на годину дана, без занављања, била је исплативијa у 98 одсто посматраних случајева - објашњавају у НБС. - Ко је, рецимо, од септембра 2020. године штедео у динарима, на улог од 100.000 динара добио би у септембру 2021. око 1.500 динара више од штедише који би у истом периоду орочио евре у противвредности од 100.000 динара.
Просек 2.500 евра
ВИШЕ од 100.000 евра на штедњи у банкама се налази на мање од 10.000 налога. Половина укупне девизне штедње сачувана је на око пет одсто рачуна, а на сваком од њих похрањено је између 10.000 и 50.000 евра. Просечан износ девизне штедње по штедном улогу износи 2.544,7 евра.
Препоручујемо
СТИЖЕ ХАРАЧ И НА ПЕНЗИЈЕ: Још једна банка наплаћује накнаде од најмање 150 динара
01. 10. 2021. у 08:25
Трампу стигле најгоре могуће вести: Није добро по америчког председника
Подршка америчком председнику Доналду Трампу пала је на најнижи ниво у његовом тренутном мандату, а Американци су све више незадовољни његовим поступањем са трошковима живота и ратом са Ираном, показују резултати нове анкете Ипсоса.
28. 04. 2026. у 20:51
Срушио се авион код главног града: Погинули сви путници и пилот
Ваздухопловна цивилна управа Јужног Судана саопштила је данас да се срушио авион југозападно од главног града Џубе, при чему је погинуло свих 14 особа које су биле у летелици.
27. 04. 2026. у 16:49
Русија спрема напад на ТРИ европске земље - жели да тестира НАТО: Алармантне тврдње стручњака
ПРЕМА новој анализи, Русија се активно припрема за напад на балтичке државе, што би представљало велики војни изазов за Запад. Таквим потезом, Владимир Путин би тестирао спремност НАТО-а да брани три мале чланице - Естонију, Летонију и Литванију - у случају могућег почетка Трећег светског рата.
02. 05. 2026. у 21:42
Коментари (0)