"ЖИЦА" ИДЕ У ЗАБОРАВ: Фиксна телефонија бележи пад броја корисника и потрошених минута
ДОК је пре пет година у Србији било 2,5 милиона претплатника фиксне телефоније, данас их је око 2,39 милиона. Тада се у просеку "стабилним" дневно разговарало око 12 минута дневно, данас четири до пет пута мање. Мобилни су дефинитивно потиснули фиксне телефоне који углавном опстају у домаћинствима где је услов за поједине пакете оператера био обавеза претплате за фиксни телефон, или због носталгије.
Да су телефони "преко жице" често само кућни инвентар који се готово и не користи сведочи податак да је "Телеком Србија" од месечних накнада лане наплатио 11,2 милијарде динара, а од оствареног саобраћаја свега три милијарде. Пре деценије, приход од фиксне телефоније три тадашња оператера, "Телекома", "Ориона" и "Теленора" био је 35,7 милијарди динара, а трећина је била од претплате. У току 2011. године разговарало се преко жице око осам милијарди минута. Још дубље у прошлост, 2005. године, причали смо чак 17,3 милијарде минута!
Према извештајима Регулаторне агенције за електронске комуникације и поштански саобраћај, број корисника сваког месеца смањи се за десетак хиљада. Пре пет година било их је за око 100.000 више, у односу на почетак миленијума и за милион. Од 2005. до 2014. године РАТЕЛ је забележио смањење са 17,3, на 6,4 милијарде минута.
- Од априла до краја јуна 2016. године фиксним смо разговарали 1,4 милијарде минута, а ове године у том периоду - 630 милиона минута - податак је РАТЕЛ-а. - У другом кварталу прошле године је 2,42 милиона претплатника у фиксној телфонији причало 860 милиона минута.
Чини се да се фиксном после века и по коришћења, дефинитивно ближи пензија. Само у току четири посматрана месеца преко централе смо причали за 230 милиона минута мање. Годишње чак око 700 милиона. У домаћинствима где фиксни и даље постоји, и када зазвони нико не јури да се јави. Најчешће је са друге стране жице неко од трговаца свега и свачега или анкетара.
Без обзира на то што фиксна телефонија бележи константни пад, навике су остале исте.
- Последња статистика за други квартал ове године каже да су 87 одсто претплатника фиксне телефоније физичка лица, односно приватни корисници - кажу у РАТЕЛ-у. - Национални саобраћај учествује са 94 одсто. Телефонски позиви из фиксне мреже најчешће су упућени ка фиксној, а у међународном саобраћају преовлађују долазни позиви.
ИСТОРИЈА
ПРВИ телефон у Србији зазвонио је у Београду, десило се то 14. марта 1883. године, захваљујући упорности Панте Михајловића, својевремено шефа "Сименсове" њујоршке филијале и пријатеља Михајла Пупина. Прво "ало" чуло се изнад кафане "Три листа дувана", где су се налазиле просторије министра војске Теше Николића. Маја 1887. прорадила је прва централа, а први претплатник био је новинар Љуба Бојовић. То се догодило седам година после открића Александра Грахама Бела.
"УЧИНИЋЕМО СВЕ ДА СЕ КАО ЗЕМЉА УЗДИГНЕМО ПОСЛЕ ОВОГ УЖАСА" Вучић положио цвеће у школи "Владислав Рибникар" (ФОТО)
ПРЕДСЕДНИК Републике Србије Александар Вучић положио је цвеће у школи "Владислав Рибникар" на годишњицу убиства девет ученика и радника обезбеђења ове школе.
03. 05. 2024. у 07:26
ИСПОВЕСТ РОДИТЕЉА УБИЈЕНЕ АНГЕЛИНЕ АЋИМОВИЋ: Годину дана од масакра у Рибникару (ВИДЕО)
РОДИТЕЉИ убијене девојчице у Рибникару, Ангелине Аћимовић, говорили су за Новости у подкасту "Мислим да је важно".
03. 05. 2024. у 16:05
ПОСЛЕ ОПТУЖБИ ДА КРИЈЕ НАЦИОНАЛНОСТ И ВЕРОИСПОВЕСТ: "Ја сам Српкиња, крстићу сина у Храму!" Маја Беровић о ПРАВОМ имену и пореклу
"ЈА САМ Српкиња и поносим се тиме!"
01. 05. 2024. у 13:14
Коментари (1)