БОЉЕ НЕГО 2019. ЗА СЕДАМ ОДСТО: У првих пет месеци 2020. наплата увозних дажбина већа 18,5 процената него лане

С. Б.

29. 05. 2021. у 09:40

УПРАВА царина наплати скоро половину буџетских прихода Србије. Током претходне две године преко њих се слила скоро половина буџета.

БОЉЕ НЕГО 2019. ЗА СЕДАМ ОДСТО: У првих пет месеци 2020. наплата увозних дажбина већа 18,5 процената него лане

Фото Архива

Од увозних дажбина, а то су царина, акциза и увозни порез на додату вредност, лане је стигло 619 милијарди динара. У 2019. години 653 милијарде динара. Сличан тренд се наставља, па је Царина, у првих пет месеци ове године, наплатила скоро 260 милијарди динара. То је 18,5 одсто бољи збир него у истом периоду 2020. године, када ја стигло око 219 милијарди динара.

Бранко Радујко, Фото Архива

Сваки десети динар увозних дажбина стиже од неке врсте уља - оног добијеног од нафте и уља добијених од других битуменозних материјала. Њихов удео је 10,5 одсто. Следе цигаре, цигарилоси, цигарете и други дувански производи са уделом од 9,5 одсто, потом нафта и минерална уља са 3,4 одсто, путнички аутомобили и друга моторна возила са 2,4 одсто...

ЛЕКОВИ ЧИНЕ 1,6 ОДСТО УВОЗА

СВАКИ 45. динар наплаћен од увоза стиже од електричних апарата за жичну телефонију 2,2 одсто. Следе лекови, који чине 1,6 одсто увоза, текстил и производи од текстила 1,2 одсто, изолована жица, каблови и остали електрични проводници 1,1 одсто, нафтни гасови и остали гасовити угљоводоници један одсто и кафа 0,9 одсто.

У Управи царине, међутим, истичу да је до раста наплате увозних дажбина почетком ове године дошло и због инсистирања на доследном спровођењу закона и прописа у свим царинарницама и на сваком граничном прелазу.

Фото Илустрација В. Н.

- Резултат који смо постигли у последњих неколико месеци, раст прихода од 18 одсто, у односу на 2020. годину, односно скоро седам одсто у односу на годину пре тога, у којој није било вируса корона и свих његових негативних последица, јасно нам показују којим путем треба да идемо и на који начин можемо да повратимо углед и репутацију царинског позива у нашој земљи - сматра директор Управе царина Бранко Радујко.

- Приоритет царинске службе је да привреди и грађанима обезбеди ефикасан сервис у међународној трговини, брз и безбедан прелазак државне границе. Сваки царински службеник је позван да штити финансијске, фискалне и економске интересе Републике Србије, а не интересе појединих привредних субјеката или појединих лица, на чему ће се посебно инсистирати.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Коментари (0)