ПРОЛЕЋНА СЕТВА САМО ШТО НИЈЕ ПОЧЕЛА: Какво семе ће користити ратари?

КАДА температура ваздуха и земљишта дозволи, почеће пролећна сетва кукуруза, сунцокрета и соје. Пред земљорадницима ће се опет наћи вечита недоумица: којим семеном и на којим површинама засновати пољопривредну производњу?

Ратари нису претерали са употребом хербицида, Фото Ј. Ј. Баљак

Опште је познато да пољопривредници у сетви биљних култура предност дају страним семенима и да их је готово немогуће окренути домаћим семенима. Овдашње тржиште семена чине домаћи институти – Институт за ратарство и повртарство Нови Сад и Институт за кукуруз «Земун поље», као и фирме и међународне компаније.

– Удео семена у укупној структури сетве кукуруза или market share варира у зависности од биљне врсте. Код нас се кукуруз сеје приближно на милион хектара и укупан удео домаћег семена, рачунајући два института и једну семенску кућу, износи 20–22 процента у структури сетве – изјавио је за Дневник професор семенарства на Пољопривредном факултету у Новом Саду др Велимир Младенов, један од најутицајнијих научника и стручњака у овој области у Србији.

– Код сунцокрета, који заузима отприлике четвртину површина у односу на кукуруз, ратари наше семе користе свега до 20 процената. Једино боља ситуација је код соје. Уљарица се сеје на површинама испод укупних површина под сунцокретом. Проблем код соје је двојаке природе. Сетва соје опада пошто промена климе не годи овој култури и за коју годину биће је тешко гајити у сувом ратарењу. Други разлог је тај што домаћи ратари често сами умножавају своје семе. Соја је самооплодна биљка и тренд „сетве са тавана” присутан је код нас. Ово представља озбиљан проблем, који мора систематски да се решава, јер се више од половине посејаног семена не купује и удео у преосталим посејаним површинама домаћих компанија често је око 70 процената, док стране компаније не виде претерани интерес у маркетингу и продаји семена соје, с обзиром на неуређени сектор семенарства у Србији.

Проф. др Младенов истиче да се код нас стране компаније такмиче међусобно за укупан удео на овдашњем тржишту семена, док домаћи произвођачи семена покушавају да се опораве кроз стална усавршавања, али процес у државним апаратима је често спор.

– Њима је неопходна интервенција државе или другачије уређење, јер истовремено део средстава улажу у развој науке, а део у семенарство и маркетинг као његов саставни део. До доласка страних компанија пре две деценије домаћи произвођачи семена нису биле изложени тржишној утакмици и имали су прилично лак задатак у продаји. Производили су квалитетно семе и пласман је био подељен између тада највећих института и играча на тржишту. У почетку стране компаније су увозиле семе у Србију, али су светски маркетиншки стручњаци и менаџери убрзо увидели да је овде плодно тло и да су могућности много шире. Иако Србија није отворила поглавље 30, које се односи на економске односе са иностранством, нити је чланица СТО, која је предворје Европске уније, дозвољен је промет семеном већ дуже време.

По речима проф. др Младенова, неколико међународних компанија има истраживачке центре, као и станице у Србији. Неке развијају науку и хибриде за ово подручје и за овде тражене ФАО групе зрења, друге само спроводе огледе, али добар део компанија у Србији и умножава семе. Постоје стране компаније које код нас производе семе за грчко, турско и немачко тржиште.

– Сада, када су домаћи пољопривредници скоро сасвим окренути употреби страног семења, скоро је немогуће интервенисати и поправити ситуацију да се на нашим њивама сеје наше семе. Нажалост, несређен агросектор и недостатак мера су стање у семенарству довели до овог нивоа. Иако је било јасно да утакмица са страним компанијама почиње, изостала је реакција државе, која је у том моменту можда могла нешто да промени и да заштити домаће произвођаче семена. Потребно је зато средити сектор семенарства, припремити закон о семену тако да малу предност да домаћим компанијама, само из разлога да се не угасе, и водити више рачуна о уређености тржишта – навео је проф. др Младенов, истичући да је квалитет семена најважнији и да је неоспорно да све компаније имају завидан квалитет.

(Дневник.рс)

Препоручујемо

Економија

0 0

ЕР СРБИЈА УВОДИ ШЕСТ НОВИХ ЛЕТОВА ОВЕ СЕЗОНЕ: Први креће 30. априла ка овој дестинацији

09. 04. 2026. у 19:54

Економија

0 0

ДА ПЕЧЕНИЦА ЗАМИРИШЕ, ПА НЕК ГОРИ ЏЕП: Цене меса на ражњу пред Васкрс као лане, у печењарама задовољни наруџбинама

09. 04. 2026. у 17:18

Економија

0 0

НЕ НАЗИРЕ СЕ КРАЈ ЕНЕРГЕТСКОЈ КРИЗИ: Рекордне цене нафте у Европи и Африци упркос примирју САД и Ирана

09. 04. 2026. у 17:07

Предузетник

0 0

Велике светске компаније траже партнере у Србији

09. 04. 2026. у 16:08

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације