ПЛАВИ ДРАГУЉ СРПСКОГ ВОЋАРСТВА: Вредност извоза прешла 30 милиона долара
СРБИЈА се сврстава међу значајне европске произвођаче и налази се на четвртом месту у Европи, иза Пољске, Шпаније и Немачке.
Приватна архива
Воћарство је једна од најзначајнијих грана пољопривреде којом се остварује највећи приход у структури извоза пољопривредно-прехрамбених производа. Међу топ десет извозних производа у последњих 15-20 година налазе се три до четири воћне врсте, пре свега малина, јабука и вишња, а појединих година и купина.
Професор Пољопривредног факултета у Новом Саду, Зоран Кесеровић указује да је за очекивати да се на овом списку ускоро нађе и боровница.
- Прошле године боровница је остварила вредност извоза од око 31 милион долара. Доста се улаже у производњу и сама инвестиција за један савремени засад иде од 55.000 до 70.000 евра- истиче саговорник за Курир.
Он указује да је ова година за српско воћарство међу најгорим у последњих 35 година због појаве мраза и града. Због тога, Кесеровић сматра да ће изузетно високе цене постићи производи којих на тржишту нема – попут кајсије и трешње, али и осталих воћних врста као што су шљиве, вишње и боровнице.
- Упркос тешкој години боровница је и даље без икакве дилеме најпрофитабилнија воћна врста. Цена малине прошле године била је изузетно ниска. С друге стране, произвођачи трешања су добро прошли због више цене, а не треба заборавити да и купина у последње време постиже јако добру цену - додаје.
Цене подизања засада различитих воћних врста варирају у зависности од технологије коју примењују произвођачи.
- Рецимо, ако желите да подигнете засад Облачинске вишње или лешника, где није потребна противградна мрежа, инвестиције се крећу од 9.000 до 12.000 евра. Примера ради, и орах је прошле године такође био доста рентабилан када су у питању нове сорте које се уводе. Ту су улагања од 11.000 до 13.000 евра, али с обзиром на то да је он доста дефицитаран и нема га на тржишту произвођачи који имају врхунску технологију имали су добит од девет до 10.000 евра по хектару - напомиње Кесеровић.
Према последњем попису пољопривреде из 2023. године, највеће повећање површина и производње у последњих десет година остварено је управо код боровнице. Са само 250 хектара у 2012. површине су у 2023. години достигле 8.318 хектара, према званичним подацима Републичког завода за статистику (РЗС).
Професор Зоран Кесеровић, у анализи “Стање у савременој производњи воћа у Србији и могућности за њено побољшање” наводи да, у односу на остало јагодасто воће, производња боровнице није толико регионално сконцентрисана.
Наиме, највеће површине под овим воћем налазе у реону западне Србије, у општинама Ариље, Косјерић, Ивањица, Шабац, Лучани и Брус, док друго производно подручје припада региону Војводине. У Војводини се боровница углавном гаји у контејнерима, док је у Западној Србији заступљено гајење на земљишту.
- Производња боровнице у Републици Србији базирана је на засадима северноамеричке високожбунасте боровнице (Вацциниум цорyмбосум Л.) чији су плодови доминантно намењени стоној потрошњи. Поред тога, у Републици Србији се сакупљају и плодови шумске боровнице који се извозе замрзнути или у виду других прерађевина. Најзаступљеније су сорте ране и средње ране епохе сазревања. У том периоду постоји дефицит свежих плодова боровнице на иностраном тржишту, што олакшава пласман и обезбеђује високу продајну цену производа - наводи у својој анализи Кесеровић.
Поред гајења на земљишту, боровница се успешно гаји и у контејнерима (саксијама или врећама).
“Предности гајења у саксијама огледају се у повећању броја биљака по хектару, олакшаном извођењу заливања и програмиране, прецизно дозиране прихране. С друге стране, јављају се недоумице у погледу избора растојања садње, величине и типа саксије и супстрата, као и око примене одговарајућих мера неге, што све доводи до сушења или успореног раста биљака и нижих приноса од очекиваних”, указује Кесеровић.
Према његовим речима, од почетка ширења производње боровнице у нашој земљи у технолошком смислу прављени су велики пропусти који се тичу неправилног избора терена за заснивање засада, лошег квалитета садног материјала, неизбалансиране и прекомерне примене ђубрива, нестручне резидбе и неадекватне заштите.
(Курир)
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTORestoran Miya Galerija
Breakfast Buffet svakog dana od 10:00 do 12:30
ZAPRATI I REZERVIŠI SVOJE MESTOKlikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
"СУПРУГА ГА ДРЖАЛА 5 МИНУТА ЗА НОГЕ ДА НЕ БИ ИСПАО" Нови детаљи драме држављанина Србије на лету Рајанера
ДРАМАТИЧНЕ тренутке доживели су у петак ујутру путници на лету компаније Рајанер са аеродрома „Македонија“ у Солуну за Минхен, када је пукао прозор, а ваздушна струја повукла једног путника напоље. Он је у последњем тренутку спасен захваљујући супрузи, која је седела поред њега и задржала га, пише Прототема.
10. 07. 2026. у 12:18
ЗАШТО ЈЕ ДУБРАВКА МИЈАТОВИЋ ЗАИСТА НАПУСТИЛА СЕРИЈУ "СРЕЋНИ ЉУДИ"? "Морала сам да побегнем..."
ДУБРАВКА Мијатовић напустила је серију 'Срећни људи' из личних разлога, а не због хонорара.
10. 07. 2026. у 15:07
ЈЕЗИВ СНИМАК! Кобра и питон у борби на живот и смрт - познато који рептил је изашао као победник (ВИДЕО)
ВОЗАЧИ на Тајланду наишли су на несвакидашњи призор поред пута. Снимили су борбу на живот и смрт два рептила, тачније борбу питона и краљевске кобре.
08. 07. 2026. у 17:19
Коментари (0)