ХЕМИЈА УМЕСТО ПЧЕЛА У ПЛАСТЕНИКУ: Повртари хормонима "опрашују" парадајз

Ј. Субин

02. 06. 2022. у 11:00

ПАРАДАЈЗ и тиквица, који се гаје искључиво у пластеницима, најчешће се третирају хормонима за запрашивање. Како у затворени простор не могу да уђу пчеле и бумбари, али нема ни ветра, повртари цвет овог поврћа прскају како би се формирао плод. Стручњаци кажу да то не утиче лоше на здравље људи, али ни на само поврће.

ХЕМИЈА УМЕСТО ПЧЕЛА У ПЛАСТЕНИКУ: Повртари хормонима опрашују парадајз

Фото АП

Како нам је испричао Зоран Марковић, повртар, за разлику од паприке и краставца, који се сами оплоде у затвореним просторима, тиквици и парадајзу мора да се помогне. Понекад се набављају бумбари, па се убацују у пластенике, али када нема цвета, читав рој зна да оде из пластеника.

- Користим неки "ортомоне" и "карпин", па тиме третирам поврће - казао нам је Марковић. - Не знам да ли су дозвољени у ЕУ, али код нас јесте. Ко има озбиљну производњу, то употребљава. За бумбаре нам треба идеално чиста површина, да не би летели на други цвет. Они се онда држе у кошницама, на крају пластеника, али су незгодни за чување.

Према речима Марковића, биљка се прска у цвету. Тиквица може свакодневно или сваки други дан, а парадајз на недељу дана. Препозна се када је оплођена и када се направи плод.

- То није велики издатак, неких 20 евра за целу производњу, а имам око 4.000 струка парадајза - прича нам Марковић. - Ово се не ради када је производња на отвореном. А у пластенику се престане и када дође доста пчела. Нисмо приметили да им смета. Да смо видели неку угинулу пчелу, то је само хормон.

Директор Управе за заштиту биља у Министарству пољопривреде Небојша Милосављевић каже да није неуобичајено да се користе средства за запрашивање. И да то не може да утиче на квалитет производа нити да га угрози.

- Поспеши се процес оплодње и то не утиче на плод, јер је кратког даха - прича Милосављевић. - За разлику од пестицида, не делује на све органе у биљци.

Када је реч о контроли воћа и поврћа на пестициде, контролише се код самих произвођача који препарате користе, да ли воде евиденцију и узимају се узорци, којим се потврђује да ли су све исправно радили. Уз то, контролише се роба на граници.

- Прошле године је узето око 3.500 узорака са граничних прелаза и неисправних је било 1,5 одсто, што је мали проценат - објашњава Милосављевић. - У домаћој производњи контролисано је 1.800 узорака и проценат неусаглашњености био је око три одсто, што није забрињавајуће. Веће су контроле увозне робе, јер нам стиже из целог света. И неисправно је, углавном, било јужно воће, и то највише нар. Негде у свету се користе средства која су забрањена код нас.

Једно од омиљеног воћа у ово време јесу јагоде. Директор Милосављевић је рекао да су прошле године узели 150 узорака јагоде, усред сезоне, и имали само два одступања. Ове године је још боља, од 50 анализа, нигде нису нађене недозвољене количине пестицида.

ИЗВОЗНИЦИ

ОД новембра 2021. па до фебурара 2022. руска контролна тела урадила су анализу сваке пошиљке воћа и поврћа из Србије. Све пошиљке биле су исправне и ниједан узорак није био лош, рекли су нам у ресорном министарству.

- Србија је велики извозник воћа, само код малина смо у прве три земље у свету - испричао је Милосављевић. - То је битно да се зна и за наше потрошаче, али и за увознике, да је наша роба безбедна.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News

Коментари (0)

НА САМО ДВА САТА АВИОНОМ ОД БЕОГРАДА: Одлична дестинација за летовање - сви детаљи резервације и аранжмана