ТИТОВОЈ ФЛОТИ ДОВЕЗАО 28 БРОДОВА: Др Грлица Саксида о оцу Јосипу, краљевом официру и осведоченом антифашисти

ДРАГА Милушка. Ако се више не вратим, ако не останем жив, нека ово буде моја опорука. Тестамент сам написао и он је код господина Т. Код њега су и два велика кофера која су за тебе и Грлицу. Једина моја Милушка, знај да сам увек мислио на тебе и Грлицу и своју отаџбину. Желим да ти и Грлица будете срећне. Зато, немој да клонеш, буди јака, млада си и живот је још твој. Ако нађеш доброг човека удај се и буди сретна."

Госпођа Грлица Саксида / Фото Ж. Кнежевић

О опроштајном писму краљевог капетана фрегате Јосипа Саксида од 11. августа 1943. упућеном жени Светислави у окупирани Београд са Блиског истока, као и о необичној судбини овог патриоте и антифашисте, за "Новости", сведочи његова ћерка Грлица, која је оца први пут честито видела 1945. по његовом повратку из рата.

- Као краљев капетан фрегате тражио је да се демобилише али је захтев одбијен. Упућен је у Дивуље у Морнаричку војну академију нове армије за предавача и 1947. добио чин капетана корвете (потпуковник). Следеће године, засметао је колегама пристиглим из морнарице НДХ, па је 1949. у невероватном судском процесу осуђен на пет година робије - прича др Грлица Саксида, која је као лекар наставила породичну традицију јер је и деда био чувени доктор краља Петра Светислав Николајевић.

Прича даље да је Јосип робијао на ранжирној станици у Лепоглави, а потом копао камени угаљ у лежећем ставу у руднику Страмац у Истри. На крају, мајка је одлучила да оде у Амбасаду Велике Британије у Београду са писмом који је оцу издао адмирал Џон Канигем, командант савезничких поморских операција на Медитерану 1945, и у којем хвали његове војничке особине на Блиском истоку.

Грлица даље сведочи како су исте 1951. у Сплит пристала четири британска бојна брода које је дочекао Броз лично.Заповедник делегације Тита је питао шта је са "командером Саксидом", зашто је на робији, а овај није знао шта да каже.

- Одмах су код тате у рудник у Истри дошли људи из КОС или Удбе. Понудили су му да постане војни аташе нове Југославије у Лондону "ако би радио за њих"! Отац их је одбио - смеје се капетанова кћи и додаје да је пар дана касније пуштен из рудника, али и лишен официрског чина и грађанских права, па му је у војној књижици записано да је морнар палубар.

Ратна драма породице Саксида уредно је спакована у морнарички ковчег породичног дома. До првих дана маја ове године није показивана новинарима. Како нам каже Грлица, године 2011. уступила је Војном музеју у Београду очеву официрску сабљу и тропски шлем са кокардом коју је носио до 1945. на Блиском истоку, матрикулу и они се излажу током пригодних датума. Свежњеве писама и друга сведочанства показује први пут.

- Тата је био подморничар на сва четири подводна брода у војсци. Упућен је потом у Вишу војну академију за морнаричке официре, као један од осам изабраних за прву класу те школе, дошао је у Београд у Саобраћајно одељење Главног Генералштаба и 27. марта био је једини официр Словенац на страни пучиста - говори Грлица.

Станислава и Грлица СаксидаFoto: Станислава и Грлица Саксида

POGLEDAJ GALERIJU

- Вести о могућем предстојећем споразуму између Југославије и Хитлерове Немачке и приступање Југославије Тројном пакту пробудиле су у мени отпор... Разговорима о насталој ситуацији присуствовао је и наш претпостављени генералштабни пуковник Живојин Радојичић. Сви смо били истог мишљења...

Укратко, у ноћи између 26. на 27. марта капетан фрегате се затекао са друговима наводно на додатном ноћном послу. Када им је генерал Бора Мирковић јавио да крену, преузели су Генералштаб отворивши врата пучистима. Исте ноћи капетан је спроводио ухапшеног председника Владе Драгишу Цветковића генералу Симовићу, а рано ујутро 27. је добио задатак да писмо пучиста које је наводно написао краљ Петар однесе у Радио Београд где га је прочитао његов колега Јакоб Јововић.

Јосип Саксида није се предао у Априлском рату. Из Сарајева, преко Никшића, стигао је до Боке у нади да ће морнарица испловити. Два торпиљера и подморница су "дигли сидра", али на њима није било места за њега. У исто време, два британска хидроавиона слетела су у Боку да прихвате виђеније Југословене, антифашисте, и некако се и он укрцао у један. Нешто касније, 28. маја 1941. именован је за команданта флоте војске у избеглишту и све до септембра 1945. командовао је бродовљем до повратка у земљу. Тада је у Југославију стигло 28 бродова, а те лађе постале су окосница Титове флоте, објашњава др Саксида:

- Отац је остатак живота провео као преводилац у заједничком дипломатском сервису амбасада Енглеске и Америке, земаља које је доживљавао као ратне савезнике. Против своје Југославије никад ништа није урадио.

ТАТА НА РАДИЈУ

КАКО сведочи Саксида, да има оца, разумела је са непуне три године и то гледајући мајку како слуша Радио Лондон. Наиме, преко ове станице од 1941. стизале су вести и поздрави војника са Блиског истока и једном приликом прочитана је и порука југословенског морнаричког официра Јосипа Саксиде да је жив. Мајка је била пресрећна.

СА БРИТАНЦИМА ПРОТИВ ХИТЛЕРА

ЈУГОСЛОВЕНСКИ капетан Саксида један је од неколицине краљевих официра који је активно учестовао у поморским операцијама савезника, стоји у извештају енглеског капетана бојног брода Ерика Буша, са крстарице Euryalus.

Према извештају сачуваном у поморском сандуку југословенског официра, он је ратовао у операцији "Сирт" северно од Бенгазија, у обрачунима савезничких бродова са немачким подморницама.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације