УПОЗОРЕЊЕ ЗА ПРАЗНИКЕ: Крпељи су измилели, 20 одсто их је заражено лајмском болешћу!
ПРЕДСТОЈЕЋИ празници, Васкрс и Први мај и овог пролећа ће измамити велики број наших суграђана у природу, у којој морамо бити обазриви и чувати се убода крпеља.
Фото: Архива
Доктор Иван Алексић, помоћник директора за Службу за биоциде и програме медицинске екологије у Заводу за биоциде и медицинску онкологију подсећа да на појединим локацијама стално има и заражених крпеља који преносе Лајмску болест, почев од Аде Цигналије, Топчидера, Бојчинске и Липовачке шуме. Зараженост крпеља буде од 10 до 50 одсто, а ове године их је заражено 20 одсто.
- Крпељи су пауколики зглавкари, широко распрострањени на целој планети. Опстају у свим климатским зонама. Нарочито добро су прилагођени влажним климатским областима, а ако постоји могућност налажења плена, лако се прилагођавају и пустињској клими.
Највише бораве у травнатим, жбунастим заједницама (шуме, степе, саване, паркови) и рудералним стаништима. Лако се прилагођавају различитим условима средине, тако да неке врсте могу да живе у објектима за смештај и боравак животиња, као и у стамбеним објектима. Чести су на местима где је велика флуктуација животиња.
Ове крвопије су активне чим спољашња температура буде изнад 4 степена, што значи да се могу појавити и у зимским месецима када је напољу топло.
Фото: В. Н.
- У нашим крајевима крпељи се активирају у пролеће и активни су до почетка јесени. Њихова бројност је највећа током априла и маја (када има и највише падавина), затим опада у току летњих месеци. Други врхунац бројности се бележи обично у септембру, али је бројност тада знатно мања него на пролеће.
Хидрометеоролошки услови током пролећа нису били повољни за масовнију појаву крпеља. Пораст бројности крпеља се очекује у наредном периоду, услед повећане влаге и најављеног топлијег времена - каже др Алексић.
ЧУВАЈТЕ СЕ РИЦИНУСА
Код нас је, према његовим речима, најчешћи обичан или шумски крпељ Иxодес рицинус. То је тврди крпељ који најчешће паразитира на стоци, јеленима, псима и осталим животињама, као и на људима. Ова врста носи назив рицинус зато што женка, када се напије крви постане велика попут зрна грашка а обликом и бојом подсећа на плод биљке рицинус.
- Станишта ових крпеља су најчешће листопадне шуме, травнате површине и предели покривени жбунастом вегетацијом. На врховима влати траве или листова чекају свој плен на који се каче, те трагају за погодним местом на телу на коме ће се причврстити и исисати потребну количину крви за даљи развој.
У Београду их највише има у шумама, која су истовремено и излетишта, као што су Бојчинска, Манастирска и Липовичка шума, Кошутњак, Бањичка шума, Авала, затим на Ади Циганлији и Ади Хуји.
- Проценат крпеља заражених бактеријом која изазива Лајмску болест варира од године до године као и између локација на којима је узет узорак. Овог пролећа просечна зараженост је око 20 одсто, што је нешто мање него протеклих неколико сезона - каже др Алексић а додаје да због тога што у многим случајевима убод крпеља и први знаци Лајмске болести прођу неопажено, потребно је сваког извађеног крпеља из тела анализирати на присуство бактерије која изазива Лајмску болест.
(Ало.рс)
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)