ИНТЕРВЈУ Љубодраг Димић: Писма су потврдила да је Степинац био за истребљење Срба

САДРЖАЈ до јуче недоступних и историчарима непознатих писама Алојзија Степинца, крајње је дискриминишући за самог надбискупа загребачког и институцију коју је представљао. Претпостављамо да су та писма "пристигла" из Ватиканског архива. Оно што се из њих види и што је за историчаре посвећене тој теми најзначајније, свакако представља недвосмислено јасан став Степинца према геноциду над српским народом. Он је за тај облик истребљења Срба не само знао, већ га је и подржавао.

Љубодраг Димић

Академик Љубодраг Димић, овако, у интервјуу за "Новости", говори о писмима која су ових дана "испливала" у јавност, а у која је овај историчар имао увид. Димић појашњава да је реч о два писма из обимне преписке коју је Алојзије Степинац, током 1941. године имао са Ватиканом и папом Пијем ХII, као и о неким извештајима који су из Загреба достављани Ватикану. Писма су писана 16. маја 1941. и 14. јуна исте године.

* Прегледали сте писма - да ли у њима има неких нових, важних открића и изненађујућих сазнања?

- Садржај докумената није изненађење. Она само потврђују, и то веома убедљиво, оно што су историчари суштински знали, али су се око улоге надбискупа Степинца према прогону, ликвидацији, прекрштавању Срба на простору НДХ, често спорили у складу са властитом верском и националном припадношћу. То се веома јасно видело и приликом рада заједничке комисије Католичке и Српске православне цркве, чији је задатак био да вреднује историјски учинак Степинца. И сва до сада позната документа неумољиво су сведочила о благонаклоном ставу који је имао према усташком покрету и његовим првацима. Било је познато усхићење са којим је надбискуп загребачки дочекао и поздравио формирање НДХ, давао безрезервну подршку и благослов усташком вођству, настанак НДХ сматрао "Божјом милошћу", налагао свештенству да горљиво и с одушевљењем подржи новонасталу државу - Свету Хрватску. Сам Степинац је иступао као "син хрватског народа" и свештенству поручивао да је сведок "најзамашнијих догађаја у историји хрватског народа".

* Шта Степинац папи пише о покатоличењу Срба, расним законима, стварању НДХ...

- У писму упућеном папи Пију ХII 16. маја 1941. надбискуп загребачки износи своја "потпуно искрена" уверења. Он недвосмислено подржава процес покатоличења православног становништва у НДХ. Он констатује да велики број Јевреја и "шизматика" настоји да пређе у католичанство и сугерише опрез јер сматра да су у питању "материјални интереси". Његов "потпуно искрен" став о том осетљивом питању гласи: "У круговима власти постоји најбоља жеља да се Хрватска претвори у католичку земљу... Жеља оних који тренутно владају Хрватском да проведу у дјело учење Католичке цркве ставља нам обавезу да им помогнемо и да их подржимо са свом лојалношћу и снагом којом располажемо." То је потврђивало став распрострањен међу католичким свештенством да "изван Римске цркве нема спасења". Треба напоменути да је Степинац, одраније склон прозелитском раду, био кључна личност у "одбору тројице", који је имао значајну улогу у процесу прекрштавања православног становништва, а прекрштено је 1941. и 1942. више од 200.000 Срба. Наредно писмо, од 14. јуна 1941. доноси мишљење Степинца, упућено папи Пију ХII, о расним законима који се уводе у НДХ, "ликвидацији шизматика", прогонима које чине усташе и које сматра "мањим злом" у односу на оно што чине и што би чинили нацисти, верским прелазима "шизматика" мотивисаним не само терором усташа, већ "бедом шизматичке цркве"...

* Како је надбискуп представио Павелића, какав је био његов однос са поглавником?

- Ту је убеђење Степинца да ће, уколико Павелић остане на власти двадесет година, "шизматици бити посве ликвидирани из Хрватске". У питању је исти тај Павелић о коме Степинац, после првог званичног сусрета има "позитиван дојам", даје му "Божји благослов", сматра га "искреним католиком", верује да ће истребљењем православних омогућити католизацију целокупне НДХ. Иначе, после првог званичног сусрета са Павелићем 27. априла 1941. Степинац је у "Дневнику" забележио да поглавник "жели у свему ићи наруку католичкој цркви" и "да неће бити толерантан према српско-православној цркви, јер то за њега није црква него политичка организација". Будући да се није противио таквим ставовима Павелића, могло се закључити да је и Степинац делио иста уверења. О томе су, уз остало, сведочили и многобројни поступци надбискупа Степинца и римокатоличког свештенства. Оно што доносе ова писма, и што је ново, нису више речи које изговарају други, а надбискуп загребачки их бележи, остаје суздржан, не противи се њиховом садржају. То више нису ни речи које, одмеравајући њихов садржај, Степинац записује у свом "Дневнику". О односу Степинца и Павелића додатно говори чињеница да је интервенција загребачког надбискупа "отворила" пут Анти Павелићу до папе Пија ХII. У протесту који је тим поводом југословенски посланик при Ватикану изнео у разговору са папом, било је важно упозорење да "идентификовање Павелићеве расистичке и тоталитарне политике терора против православних и католичких Срба, Јевреја, па и Хрвата, са Ватиканом и Римокатоличком црквом (католичанством) може у будућности изазвати тешке последице". О тим последицама Степинац ни 1941, али ни наредних година, није био спреман да рационално размишља. У томе су га спутавали верски фанатизам и мржња према српском народу.

* Да ли је познато какве су биле реакције Ватикана на Степинчева писма? Је ли имао подршку Свете столице?

- Из писма се јасно види да Степинац папу Пија ХII сматра својим истомишљеником. Са њим се слагао и претежан део високог свештенства који је заступао клерикалне ставове. Ипак, морамо рећи да је постојао и знатно мањи број оних бискупа који нису делили ставове Алојзија Степинца. То, на пример, важи за надбискупа београдског Јосипа Ујчића, који је некако у исто време, 9. јула 1941, али и више пута касније, протестовао против тешких огрешења која режим и католичка црква у НДХ чине према православном становништву. Треба очекивати да у скорије време из ватиканских архива "пристигне" још неки документ који сведочи о реакцијама Ватикана на писма Алојзија Степинца.

* Да ли ће документа променити нешто у односима Српске православне цркве и Католичке цркве?

- Ова писма ће свакако истину о прошлости учинити видљивијом и помоћи нам да се њој приближимо. Уколико верске заједнице имају снаге да истину препознају, онда ће и њихова будућност бити осигурана. Они који не знају или нису спремни да прихвате истину о прошлости немају будућност.

* Колико ће обелодањивање садржаја писама утицати на процес канонизације надбискупа Степинца?

- У сваком случају, сви они који су настојали да критички суде о животном учинку Алојзија Степинца овим документима, за која смо веровали да постоје и да ће се кад-тад појавити и постати доступна јавности, добијају сатисфакцију. Ипак, независно од стручног знања и саме историјске истине, разлози политичке природе определиће Ватикан да на неко време (понтификат садашњег папе) одложи, или опет убрза проглашење Степинца за свеца.

Препоручујемо

Регион

14 23

ОБЈАВЉЕНА СТЕПИНЧЕВА ПИСМА, ХРВАТИ БЕСНИ: Овако је писао о Србима и православљу - "Дајте Павелићу 20 година и ликвидираће их из Хрватске"

24. 03. 2021. у 16:53

Регион

1 5

ПОКОЉ СРБА ЗА СТЕПИНЦА НИЈЕ ПОСТОЈАО: Хрватски историчар о Алојзијевим писмима папи - мрзео је СПЦ и подржавао усташе!

26. 03. 2021. у 11:00

Регион

25 31

СКАНДАЛОЗАН НАПАД ХРВАТСКИХ ГЕНЕРАЛА НА ПАТРИЈАРХА ПОРФИРИЈА: Изнели лажне оптужбе, траже смене и оставке на ХРТ-у због интервјуа

21. 03. 2021. у 16:56

Друштво

7 36

СРБИ, НИКАДА НЕ ЗАБОРАВИТЕ ГЕНОЦИД НДХ: Важна порука италијанске новинарке - Ватикан крије истину о улози Степинца!

21. 03. 2021. у 11:00

Друштво

0 7

НЕМЦИ ЧУВАЛИ ЋИРИЛИЦУ ОД УСТАША: Три војске су се на почетку рата 1941. године отимале о окупационе зоне у Рашкој области

21. 03. 2021. у 16:00

Друштво

7 6

ПАТРИЈАРХ ПОРФИРИЈЕ: Имам писма Алојзија Степинца, неки делови су проблематични

19. 03. 2021. у 22:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације