РЕАГОВАЊЕ ДР ОЛИВЕРЕ КРУПЕЖ НА ТЕКСТ "ЧИТАНКА ПУНА РОДОЉУБА": Разводњава се национална стратегија образовања

У ТЕКСТ на који су реаговала два универзитетска професора поменуте су две читанке: “Клетова” читанка за осми разред аутора др Златка Грушановића и др Зорице Несторовић, као и једна “Логосова”. Приказани су различити приступи појединим књижевним делима који имају одређени историјски контекст. Остали коментари не односе се ни на поменуте читанке ни на њихове ауторе.

Фото: Љ.Б.

Морам признати да не схватам разлог због чега су се два универзитетска професора обратила управо мени стога што ни на који начин нисам поменула њихов уџбеник.

Ауторка је имала више саговорника тако да не могу да коментаришем у њихово име оно што се потписаним професорима није допало.

Примери поменути у тексту указују на разводњавање какве-такве стратегије која је била присутна раније и њеног одсуства у управо прекројеним наставним програмима.

Када бих следила тон њиховог обраћања, могла бих рећи да је академска одбрана писаца карикатурална - професори књижевности знају шта су српски писци писали и поручивали.

Приликом избора наслова и одломака, најважније је шта код ученика одређеног узраста можемо да постигнемо у образовном процесу, која конкретна уметничка остварења и уз помоћ којих методичких поступака могу да схвате и усвоје и у којој се мери том наставом остварују исходи образовања који се односе, између осталог, и на национални идентитет и културу сећања.

Ја нисам говорила о недостатку родољубивих тема него о томе како недостаје веза између наставе историје и српског језика и књижевности. У својој изјави истакла сам да се надам да ће дела високе уметничке вредности која
сведоче о Првом и Другом светском рату поново наћи место у читанкама пошто се у осмом разреду изучавају та два историјска догађаја која су заступљена једним
насловом: одломком из романа “Покошено поље” Бранимира Ћосића.

Верујем да ће читаоци “Новости” бити изненађени кад схвате, ако то није било довољно прецизно речено, дa програм за осми разред не предвиђа ниједно дело са темом Другог светског рата мада се међу исходима за историју налази ова формулација: Ученик је у стању да уочи одраз историјских догађаја и појава у књижевним и уметничким делима - а таквих дела нема - изостављена су из програма.

Да сам ја писала текст, у њему би се нашао подугачак списак тема са историјским контекстом који је занемарен или релативизован, као и мноштво примера замена једног
наслова другим како би се избрисали трагови страдања српског народа у свим временима и на свим просторима. Можда читаоци неће поверовати да српска деца имају представу да је једина жртва Другог светског рата Ана Франк, јер друге примере и немају (осим неких нових наслова у оквиру изборне лектире који се такође односе на јеврејске жртве). 
Србија нема разлога да се стиди своје историје, што се не може закључити према садржајима нових наставних програма из којих су изостављене: “Прича о кмету Симану”, Ракићеве песме “На Газиместану” и “Симонида”, Десанкина песма “О пореклу”, одломци из “Времена смрти” и друга дела.   Произилази да ови наши професори нису коментарисали текст бранећи потребу за постојањем националне стратегије него искључиво бранећи себе и слободу сопственог избора у уџбеницима које пишу. 

Препоручујемо

Друштво

0 0

ДО ОВОГ ДАТУМА ИЗМЕНЕ У САОБРАЋАЈУ: Ево куда ће ићи јавни превоз

21. 03. 2026. у 22:20

Друштво

0 0

ТИХО УБИЈАТЕ МОТОР СВАКИ ДАН, А ДА ТО И НЕ ЗНАТЕ: Вожња у погрешној брзини уништава ваш ауто

21. 03. 2026. у 21:59

Фељтон

0 1

УГРАДИЛА ЖИВОТ И ТАЛЕНАТ У ТЕМЕЉЕ МОДЕРНЕ СРБИЈЕ: Данас се Надежда Петровић доживљава као национална хероина и симбол еманциповане жене

21. 03. 2026. у 18:00

Друштво

0 1

СТИЖЕ НАМ ОЗБИЉНО ЗАХЛАЂЕЊЕ: Метеоролог најављује буран крај марта

21. 03. 2026. у 17:51

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације