У МОЈОЈ души више од седам деценија јасно живе две тешке ноћи, априлска 1941. и октобарска 1942. године. Тог априла, последњи пут сам у нашој кући у Грубишном Пољу видео оца Луку, солунског добровољца, и брата Стевана, гимназијалца. Усташе су их из постеље, босе и полуголе, одвели а крајем јуна 1941, ко зна како зверски убили и бацили у Шаранову јаму код злогласног Јадовна. После те ноћи, када су одведени отац и брат, као и сви најближи мушки рођаци са очеве и мајчине стране, живели смо у непрекидном страху. Плашили смо се зла које је на све стране кружило и о коме се међу Србима шапутало. И, стигло нас је. Дошла је и друга брутална ноћ мог детињства. Почетком октобра 1942. године, усташе су ме одвеле у Јасеновац.