ПРЕЛЕПА ВЕСТ: После више од две деценије у Благачи на Космету рођена прва српска беба

ОРИ се плач бебе из куће Сање (41) и Душка (43) Јанковића у Благачи, селу у Осојанској долини у Метохији.

Фото: Д. Зечевић

"Звони" малени Радош. На радост. И јесте баш тако. Једномесечни дечак прва је српска беба рођена у Благачи после 21 годину. Усрећио је родитеље и баку Станку (63), али и Србе у двадесетак домова који су одлучили да се врате у новосаграђене, намењене српским повратнцима. Оне чије су куће и имовина уништени 1999. године када су пред злом и несрећом морали да их напусте.

- Радош нас је све подмладио - са широким осмехом, поносно нам говори Сања. - У селу са нама је још десетак повратника и сви су углавном старији људи. Супруг и ја смо до Радошевог рођења били најмлађи у Благачи. Сад нам је он свима дао снагу и улио неку посебну веру и наду. Некако је сад све другачије и нама и целом селу. Време нам је другачије, испуњеније, а и све радимо са много више полета.

Готово углас причају нам Јанковићи да свом сину у Благачи желе да створе услове за живот. Кућу која им је саграђена као и осталим повратницима, солидно су опремили а размишљају да када временске прилике дозволе обрађују и део имања. Стоке засад немају, али када беба мало порасте, планирају да купе неке домаће животиње.

- Намера нам је да се овде поново скућимо, да наставимо да живимо животима који су нам "прекинути" пре 22 године када смо морали да се иселимо - наставља Сања.

Срећа Душан и Сања са сином, Фото Д. Зечевић

- Нигде нам не може бити боље него у завичају и својој кући која нам је са рођењем сина постала прави дом. Сад у овој срећи, сетим се како сам са родитељима, братом и сестром морала да избегнем. Имала сам непуних двадесет година и тада ми се срушио читав мој свет.

Били смо расељени у Трстенику, али нема дана да нисам помислила на родни крај. Ноћу сам сањала да се враћамо и, ето, жеља ми се оставрила. Вратили смо се 11. јануара прошле године, а у децембру нам се родио Радош.

Иако су се познавали још од детињства, чак и дружили, јер је Сања живела у суседном километар и по удаљеном Ђураковцу, Душан нам каже да их је после много година спојила иста жеља:

- Вукао нас је завичај. Сретали смо се, обновили смо дружење и одлучили да се вратимо и венчамо.

Верују Јанковићи да би се много младих вратило на своја косовскометохијска огњишта, када би имали где да раде.

- Највећи проблем је недостатак посла за младе и зато се и не усуђују да се врате - прича Душан.

- Ја сам имао среће да се запослим као помоћни радник у Дому здравља у Осојану, тако да нам тај мој посао значи егзистенцију. Са нама живи и моја мајка Станка која помаже Сањи у кућним пословима и са својом, иако скромном, пензијом доприноси кућном буџету. Срећни смо што смо се вратили. Овде нам је све, овде остајемо.
 

Препоручујемо

Друштво

0 1

ДОШЛА ЈЕ ЗИМА БИЋЕ ДУГА И ХЛАДНА: Временска прогноза за четвртак, 25. децембар

25. 12. 2025. у 00:00

Друштво

12 1

ЦЕО СВЕТ ПРИЧА О СРПСКОМ ОРУЖЈУ Равен 145: Показао снагу наменске индустрије

24. 12. 2025. у 22:35

Друштво

0 1

ГРАД ЈЕ ОКИЋЕН ПОНОВО: Нови српски градоначелник и руководство Косовске МИтровице поново је вратило стари сјај граду

24. 12. 2025. у 21:35

Друштво

0 2

ВЕЛИКЕ КОЛИЧИНЕ СНЕГА СТИЖУ СУТРА У ОВАЈ ДЕО СРБИЈЕ: Најновија временска прогноза, објављено упозорење

24. 12. 2025. у 21:21

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације