СРПСКЕ МОЛИТВЕ У ПЕЋИНИ РОЂЕЊА ХРИСТА: Репортери "Новости" на литургији у Витлејему, пре него што су границе за поклонике затворене

ЗВЕЗДЕ су још трепериле на небу док се колона српских поклоника успињала пустим стрмим улицама Витлејема, града чију је судбину одредила светлост звезде и обележила улазак човечанства у Нову еру у ноћи када је рођен Христ.

Б. Субашић

Стигли смо на пространи Трг јасли пред огромном Црквом рођења, храмом императора Јустинијана чије су зидове крсташи ојачали у дебеле зидине тврђаве.

Улаз у њу је једва приметан тамни правоугаони отвор, висок тек 130 центиметара, назван Врата понизности. Осећај тескобе у том тунелчићу нестаје истог тренутка када се из њега искорачи у монументалну дворану са четири колонаде од по 11 високих дорских стубова. Њихови, шест метара високи врхови украшени православним византијским крстовима нестајали су у тами свода кога жућкаста светлост светиљки није могла да досегне. Једва су се назирале и фреске светитеља у горњим деловима стубова и грбови крсташких племића осликани нешто ниже.

У даљини, на педесет метара од Врата понизности, у источном делу храма, блистао је православни иконостас и пред њим је стајао ред поклоника који су чекали да целивају икону младолике насмешене Богородице, опточену сребрним оковом и венцима цвећа.

Лево од ње је мермерно степениште, налик малом амфитеатру, које води наниже ка Пећини рођења, циљу ходочасника Витлејема, чију је судбину пре два миленијума одредила звезда. И место Христовог рођења у тој подземној капели означава сребрна звезда са 14 кракова, на којој се преламају светла пламичака кандила која висе над њом. У средини је отвор кроз који руком може да се додирне свето тло.

Мали рефлектор изнад олтара над звездом је једино светло у тамној просторији дугој 12 метара и широкој 3 метра, која је обложена мемерним блоковима и више личи на тунел него на пећину. Литургија у њој је била необичнија од било које друге којој сам присуствовао. Богослужење палестинског хришћанског свештеника на арапском, мешало се божјом службом на грчком, а кроз њих су се чуле српске молитве оца Герасима, некадашњег игумана Ђурђевих ступова. Била је то мала православана васељена у пећини одвојеној од спољног света, у којој време није постојало. У њој нисмо знали када се мастиљаво ноћно небо повукло пред пурпуром излазећег сунца. Једина звезда која у Пећини рођења увек сјаји је она витлејемска, која је најавила рођење Христа.

Игром судбине, сведочанство репортера "Новости" о поклоњењу српских ходочасника на другом најсветијем месту хришћанства, после Цркве вакрсења у Јерусалиму, настало је дословно у последњи час пре глобалног затварања граница због пандемије. Неколико дана касније Израел је морао да затвори границе за туристичке посете, а такво је стање и данас, уочи Божића.

У Витлејему је то било време када се становници палестинског градића надомак Јерусалима нису ни видели, утопљени у непрегледну масу ходочасника. У ствари, Витлејем је свакога дана у години био преплављен хришћанским поклоницима и туристима свих вера и боја који су се сливали у Цркву рођења.

Због лоше епидемиолошке ситуације, данас у њему важи полицијски час и забрана окупљања. Како ствари стоје, ходочашћа и литургија у Цркви рођења каквима смо присуствовали неће бити у блиској будућности, што је сведочанство "Новости" из Витлејема пре ковида пречицом уврстило у историју.

Сада боље разумемо речи обичних Витлејемаца, који су уз осмех објашњавали да им је историјских догађаја одавно преко главе, чак и када су добри за туристички бизнис.

Foto: Б. Субашић

POGLEDAJ GALERIJU

Такав је био случај и са Витлејемом, ока кога су се вековима борили и сами хришћани, православна црква која је овде од Константиновог времена, и католичка која је стигла са крсташима, јерменска, сиријска, коптска...

Данас највећи део Цркве рођења припада грчкој Јеруслимској патријаршији, а остатак деле Јермени и католички монаси фрањевачког реда. То подсећа на изреку Јерусалимљана и Витлејемаца, да је светост њихових градова и њихово проклетство, јер је сваки освајач желео да их заузме да би доказао да је његов Бог јачи.

ГРАДИТЕЉИ И РУШИТЕЉИ

МОНУМЕНТАЛНИ храмовни комплекс на месту Христовог рођења је првобитно сазидао император Константин и он је изгледао битно другачије од данашње цркве. Колонаде стубова у огромном дворишту усмеравале су вернике ка централном храму осмоугаоног облика у чијем је центру била Пећина рођења. Та ротонда је као и у Јерусалиму имала отвор на крову који је бацао мистично светло на храм повезујући небо и земљу.

Када је овај комплекс срушен у Смарјанској буни у 6. веку, император Јустинијан подигао је на његовом месту огромну базилику која је изнутра у великој мери сачувала тадашњи изглед. Када су дошли крсташи, зидове храма су ојачали и претворили га у тврђаву, а фрањевци су уз њега дозидали свој манастир. Недалеко од Цркве рођења омејадски калиф Омар је подигао џамију, јер је Исус у исламу пророк Иса.

Препоручујемо

Друштво

0 3

ПО ОБИЧАЈИМА ПРЕДАКА: Суботићи у Руњанима, по снегу, већ почели припреме за Божић (ФОТО)

03. 01. 2021. у 19:50

Србија

0 1

ПРИПРЕМЕ ЗА БОЖИЋ У ЈАДРУ, МАЧВИ И ПОЦЕРИНИ: Домаћини поручују – ево шта се ради на Туциндан

03. 01. 2021. у 19:03

Друштво

0 0

ДАНАС ЈЕ БОЖИЋ ПО ГРЕГОРИЈАНСКОМ КАЛЕНДАРУ: Посланица надбискупа Хочевара верницима - Прослављање Христовог оваплоћења једини излаз

25. 12. 2020. у 08:13

Свет

0 2

НАУЧНИЦИ ПРОНАШЛИ НЕПРОЦЕЊИВУ РЕЛИКВИЈУ: Откривен предмет који има везе са Христовим распећем

24. 12. 2020. у 07:27

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације