ЖИВАГО И НЕ ТРЕПНЕ У ОБЛАКУ СУЗАВЦА: Са 23 године, најстарији полицијски пастув још није за пензију (ФОТО)

НЕКО је рођени полицајац, а неко се роди у полицијској служби. На пример, Живаго са Бановог брда.

Фото: Ж. Кнежевић

Одрастао је играјући се у Полицијској бригади. Ту је започео и завршио напорно школовање. На први дужи излазак, када је стигао до пубертета, изашао је до Кошутњака, а после је волео да се шета Адом. Тек после тога на ред су дошли озбиљни пословни изазови, чување реда на утакмицама и јавним скуповима.

Када није био на дужности, Живаго је био запажени спортиста на тркачкој стази Цареве ћуприје.

Он је данас, према годинама живота, ветеран пред пензијом. Ипак, његова жустра нарав и искуство пресудили су да буде ангажован у првим редовима током прошлогодишњих насилних демонстрација у Београду. Док су сви плакали од облака сузавца, Живаго није ни трепнуо.

Иако нема чин, његов углед је неприкосновен. Млађе и неискусније колеге се прибијају уз њега, јер им улива сигурност, стојећи мирно као споменик чак и када око њега лете флаше, петарде, каменице.

Живаго је са навршене 23 године живота најстарије грло Чете коњаника у Полицијској бригади, али још није за пензију, кажу коњаници.

Foto: Фото: Ж. Кнежевић

POGLEDAJ GALERIJU

- Знам га од када се ождребио овде код нас - прича сетно мајор полиције Милан Милошевић, командир Чете коњаника, који се четири деценије бави јахањем, а 26 година је у овој елитној полицијској јединици. - Као млад био је живахан и жесток, али се после "школовања" променио и уозбиљио, јер полицијски коњи морају да буду мирни, хладнокрвни.

Прве три године живота Живаго је провео на потпуној слободи, у коњским јаслицама и вртићу, а онда је дошло време за школу.

Основно образовање полицијског коња почиње учењем да носи јахача и слуша његове команде. Затим следе виши специјализовани течајеви, учење кретања у отежаним условима, преко препрека и кроз масу. На крају је Живаго са вршњацима прошао тежак психо-физички тренинг за савладавање страха од гомиле, буке, пуцњева и експлозија.

- Коњ је таква животиња да инстинктивно бежи од наглог звука и предмета који му се испрече на путу, или лете ка њему, осим ако није истрениран да се не плаши - објашњава мајор Милошевић. - Морамо што верније да подражавано стварне ситуације у којима ће се они наћи, па користимо пиротехнику, од петарди до топовских удара и друге звучне и светлосне ефекте. Водимо их кроз завесе од трака налик онима које се бацају на утакмицама, а морају и да савладају гурање лопти, од малих до велике за пилатес, пролазак између чуњева и потискивање бурића који глуме масу. На почетку професионалне каријере прво иду у дуже шетње и патроле до Кошутњака, затим по Ади и новобеоградским блоковима, а прави професионалци постају када крену на утакмице, међу навијаче.

Стасити Живаго висок је око 176 центиметара, мерено од копита до гребена, места где се спајају труп и врат. Тежак је око 600 килограма, што је "фит" за коњска мерила. Прошао је све професионалне и животне школе и испунио је све услове за часно повлачење из службе, али њему се не иде из чете.

- Још увек је живахан и способан. Не да нам да га пензионишемо - кроз смех говори мајор Милошевић, док посматрамо редовни јутарњи тренинг коњаника у мањежу Полицијске бригаде у Требевићкој. - Видите како се намешта и игра, да буде лепши на слици.

Заиста, Живаго као да је знао да правимо причу о њему, позирао је и изводио керефеке баш када би се приближио објективу, а дисциплиновано је корачао у строју када би се одмакао.

Foto: Фото: Ж. Кнежевић

POGLEDAJ GALERIJU

- Ма сада се смирио, требало је да га видите док је био млађи, стално је нешто изводио - са осмехом коментарише заставник прве класе Ирена Маричић, командир вода и инструктор. - Сваки коњ је личност за себе, баш као и човек. Потребно је много рада, вежбе и стрпљења да би се добили добри службени коњи и јахачи и да би се они ускладили. Посматрајте само колико симултаних радњи коњаник мора да обавља истовремено да би владао животињом у мањежу, нарочито у групним радњама, а замислите какви се изазови постављају пред њих у реалној ситуацији, гужви и вреви.

Коњичка чета тренутно има 31 грло, међу којима је девет изврсних "Бечлија", купљених летос у главном граду Аустрије. Двојица новајлија су, само неколико дана пошто су се доселили у Београд, доживели ватрено крштење на демонстрацијама. Психолошки ослонац давао им је искусни Београђанин Живаго.

- Данас је јефтиније купити већ обученог коња у земљама са развијеним коњарством него да га сами узгајате - објашњава мајор Милошевић. - Код нас постоји необично поштовање и љубав према овим племенитим животињама. Када ушетамо међу сукобљене навијаче, они одбаце све што би могло да их повреди. На летошњим демонстрацијама исти грађани који су бежали пред коњима долазили су после окончања хаоса с молбом да их помазе.

У Чету коњаника могу да се пријаве сви полицијски службеници, али њени чланови могу постати само они који испуне строге критеријуме, а први међу њима је љубав према животињама. Искусни Живаго сада на својим снажним плећима носи младе јахаче којима улива самопоуздање.

- Колегиница која јаше на Живагу одлучила је у 39. години да постане члан Коњичке чете и, иако смо били сумњичави, уверила нас је да је прави јахач - каже мајор Милошевић. - Као што нас је и Живаго уверио да није за пензију. Веома смо срећни због тога, јер је најтежи тренутак за коњаника растанак са коњем. Они пензионерске дане проводе у мањим клубовима, слободни, а ми их редовно обилазимо.

Фото: Ж. Кнежевић

ГДЕ СУ НАШИ ЗОБ И ШЕЋЕР?

РОДИТЕЉИ се често питају како је могуће да исти коњ пред којим устукну навијачи или демонстранти буде мирна маза на којој се деца уче јахању.

- Наши коњи су увек мирни, било да су са децом или у пакленој гужви - објашњава Ирена Маричић. - За службеног коња се бирају мирне животиње, а обуком се постиже да ништа не раде без команде. То се не постиже присилом, већ психолошким методама. После излагања буци пиротехнике, обавезно им дајем зоб или шећер. Једном су на утакмици навијачи бацили топовске ударе под њихова копита, а они се нису ни померили. Онда сам приметила да су сви окренули главе ка мени, а у очима сам им видела питање: "А где су наши зоб и шећер?". Када мисле да су трудом заслужили екстра посластицу, у стању су да дођу пред канцеларију или гурну главу кроз прозор. Зато у обавезну пратећу опрему коњичке полиције спада кутија шећера у коцкама.

Препоручујемо

Политика

0 1

ПОНОСАН НА СВОЈУ ЕРГЕЛУ: Иштван Пастор навија за Ченге

24. 11. 2020. у 13:00

Србија

1 5

ЛАСТА "КАО БУБА": Лука из Лознице ужива у јахању

10. 11. 2020. у 09:19

Република Српска

0 1

ЧИСТОКРВНИ ЛИПИЦАНЕРИ НА ЦЕНИ: Ергела "Вучијак" изнад Прњавора, која броји 130 грла, напокон, стала на здраве ноге

10. 11. 2020. у 08:51

Друштво

0 0

ПРВИ ПУТ ПРЕД ПРАЗНИМ ТРИБИНАМА ХИПОДРОМА: У Пожаревцу одржане 57. "Љубичевске коњичке игре" у специфичним условима

07. 09. 2020. у 10:20

Београд

0 0

ПОТРАГА ЗА ФЕЛЗОМ СРЕЋНО ОКОНЧАНА: Одбегли коњ враћен власнику (ФОТО)

12. 08. 2020. у 20:48

Друштво

0 3

ВРАЋАЊЕ КОЊИЧКЕ ТРАДИЦИЈЕ У ВОЈСКУ СРБИЈЕ: У недељу пренос Купа у Карађорђеву

21. 09. 2020. у 14:45

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације