ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈИСТАКНУТИЈИХ СРПСКИХ МАТЕМАТИЧАРА: САНУ се опростио од академика Александра Ивића
СРПСКА академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 27. децембра 2020. године, у Београду, у 71. години, преминуо редовни члан САНУ Александар Ивић, један од наших најистакнутијих математичара и професор емеритус Универзитета у Београду.
Фото: САНУ
Рођен у породици академика Павла Ивића и академика Милке Ивић, чувених лингвиста, Александaр Ивић је био окренут науци, с тим да је област његовог интересовања била математика. Основну школу и гимназију (природно-математички смер) завршио је у Новом Саду, као и студије математике на Универзитету у Новом Саду.
Са 18 година био је учесник на Међународној математичкој олимпијади. Магистрирао је на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1973, на коме је и докторирао 1975. године. Наслов његове докторске дисертације био је „О неким класама аритметичких функција које су везане за расподелу простих бројева", а ментор му је био академик Ђуро Курепа.
Његова научна област деловања била је аналитичка теорија бројева у којој је оставио дубок траг на светском нивоу.
Након рада на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду (Катедра за примењену математику), пролазећи кроз сва универзитетска звања. За редовног професора изабран је 1988, а за професора емеритуса на Универзитету у Београду 2014. године.
За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1988, а за редовног 2000. године.
Био је члан Математичког института САНУ и члан редакције више међународних часописа. Будући истакнути научник у области аналитичке теорије бројева позиван је на многе међународне научне скупове као пленарни предавач.
Био је гостујући професор на многим универзитетима у свету (Јапан, Кина, Бразил, Финска, итд), на којима је држао предавања из теорије Риманове зета функције, као једне од данас најактуелних теорија у математичком свету.
Његова монографија о чувеној Римановој функцији и Римановој хипотези, објављена 1985. године код најпознатијег светског издавача "John Wiley & Sons, Inc." доживела је још једно издање 2003. године, и цитирана је преко 600 пута од најпознатијих светских ауторитета у области аналитичке теорије бројева.
На основу курса који је одржао током 2011. године на Универзитету у Хелсинкију настала је још једна његова позната монографија о теорији Хардијеве Z-функције.
Академик Ивић је објавио је преко 280 научних радова у најпознатијим светским часописима, са цитираношћу од неколико хиљада пута. Писао је рецензије за међународне часописе и реферате за познате светске реферативне журнале.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску и светску науку.
Препоручујемо
ВАШИНГТОН ПОСТ ТВРДИ: Руска служба спремала сценарио са атентатом на Орбана
РУСКА Спољна обавештајна служба (СВР) наводно је разматрала планове за утицај на изборе у Мађарској, укључујући и инсценирање атентата на премијера Виктора Орбана, у циљу јачања подршке Орбану, показује интерни документ до којег су дошле европске службе безбедности, пише данас Вашингтон пост (WП).
21. 03. 2026. у 13:35
КУЛТ ПРЕДАКА У ПЛАМЕНУ МРЖЊЕ: 45 година од паљења конака Пећке патријаршије – Злочин који је најавио Мартовски погром
ОВЕ седмице пре тачно 45 година, српски народ и Српска православна црква занемели су пред призором који је наговестио деценије страдања на Косову и Метохији.
17. 03. 2026. у 19:10
МИЛЕО АУТО-ПУТЕМ: Полицајци били у чуду кад су видели КО је за воланом (ВИДЕО/ФОТО)
КАДА су због споре вожње на ауто-путу зауставили аутомобил марке Доџ, полицајци из Огдена у америчкој савезној држави Јута, помислили су да је возачу позлило.
22. 03. 2026. у 22:25
Коментари (0)