ПРЕМИНУО ЈЕДАН ОД НАЈИСТАКНУТИЈИХ СРПСКИХ МАТЕМАТИЧАРА: САНУ се опростио од академика Александра Ивића
СРПСКА академија наука и уметности (САНУ) са великом жалошћу обавештава јавност да je 27. децембра 2020. године, у Београду, у 71. години, преминуо редовни члан САНУ Александар Ивић, један од наших најистакнутијих математичара и професор емеритус Универзитета у Београду.
Фото: САНУ
Рођен у породици академика Павла Ивића и академика Милке Ивић, чувених лингвиста, Александaр Ивић је био окренут науци, с тим да је област његовог интересовања била математика. Основну школу и гимназију (природно-математички смер) завршио је у Новом Саду, као и студије математике на Универзитету у Новом Саду.
Са 18 година био је учесник на Међународној математичкој олимпијади. Магистрирао је на Природно-математичком факултету Универзитета у Београду 1973, на коме је и докторирао 1975. године. Наслов његове докторске дисертације био је „О неким класама аритметичких функција које су везане за расподелу простих бројева", а ментор му је био академик Ђуро Курепа.
Његова научна област деловања била је аналитичка теорија бројева у којој је оставио дубок траг на светском нивоу.
Након рада на Природно-математичком факултету Универзитета у Новом Саду прелази на Рударско-геолошки факултет Универзитета у Београду (Катедра за примењену математику), пролазећи кроз сва универзитетска звања. За редовног професора изабран је 1988, а за професора емеритуса на Универзитету у Београду 2014. године.
За дописног члана Српске академије наука и уметности (САНУ) изабран је 1988, а за редовног 2000. године.
Био је члан Математичког института САНУ и члан редакције више међународних часописа. Будући истакнути научник у области аналитичке теорије бројева позиван је на многе међународне научне скупове као пленарни предавач.
Био је гостујући професор на многим универзитетима у свету (Јапан, Кина, Бразил, Финска, итд), на којима је држао предавања из теорије Риманове зета функције, као једне од данас најактуелних теорија у математичком свету.
Његова монографија о чувеној Римановој функцији и Римановој хипотези, објављена 1985. године код најпознатијег светског издавача "John Wiley & Sons, Inc." доживела је још једно издање 2003. године, и цитирана је преко 600 пута од најпознатијих светских ауторитета у области аналитичке теорије бројева.
На основу курса који је одржао током 2011. године на Универзитету у Хелсинкију настала је још једна његова позната монографија о теорији Хардијеве Z-функције.
Академик Ивић је објавио је преко 280 научних радова у најпознатијим светским часописима, са цитираношћу од неколико хиљада пута. Писао је рецензије за међународне часописе и реферате за познате светске реферативне журнале.
Његов одлазак велики је губитак за Српску академију наука и уметности и свеукупну српску и светску науку.
Препоручујемо
Klikni na zvezdicu u gornjem desnom uglu i zaprati Novosti na Google News platformi
"СРБИЈА ЈЕ ПОЧАСНИ ГОСТ У ПАРИЗУ" Милановић побеснео: Они нису ни у ЕУ, ни у НАТО, ни у Коалицији вољних
ПРЕДСЕДНИК Хрватске Зоран Милановић изјавио је данас да Србија има улогу почасног госта на војном дефилеу у Паризу поводом Дана Бастиље, а да је Хрватска почашћена што су је тамо позвали.
03. 07. 2026. у 15:08
ЗЕЛЕНСКИ ОДЛАЗИ У ИСТОРИЈУ? Овај човек улази у трку за председника Украјине
ВАЛЕРИЈ Залужни, бивши врховни командант и тренутни украјински амбасадор у Уједињеном Краљевству, рекао је садашњем председнику земље, Володимиру Зеленском, да намерава да постане нови председник Украјине.
01. 07. 2026. у 15:45
ЖЕНА ПОДМЕТНУЛА БОМБУ: Шок откриће о нападу на украјинског олигарха (ВИДЕО)
НА СНИМЦИМА се види осумњичена са великим црним шеширом, црним прслуком преко беле одеће и белим спортским патикама.
02. 07. 2026. у 21:58
Коментари (0)