ВИШЕ НОВЦА ЗА МЛАДЕ НАУЧНИКЕ: Стратегија државе - снажнији истраживачки тимови, лакши избор у научна звања
НАЧИН финансирања научника неће се мењати догодине - новац за плате и материјалне трошкове биће исплаћиван на нивоу исплате за децембар из претходне године, уз припадајућа повећања у складу са Законом о буџетском систему.
То је регулисано Законом о науци и истраживањима и тако ће бити све док држава не почне да примењује закон о платним разредима који ће се односити и на запослене у институтима.
Овако о научницима и плановима за развој науке, за "Новости" каже проф. др Маријана Дукић Мијатовић, државна секретарка за науку у Министарству просвете, науке и технолошког развоја. Напомиње и да је законом предвиђено да исплата средстава тече на овај начин све док се цео систем не уреди кроз доношење законских аката и каталога радних места.
Према њеним речима, држава ће донети Стратегију науке под мотом "Моћ знања" која ће важити за период од 2021. до 2025. године, а важећој истиче рок за неколико дана. Јавна расправа о овом предлогу траје до 12. јануара 2021.
- Пошто време истиче, министар Бранко Ружић формирао је радну групу у којој се налазе академици, професори и успешни људи различитих професија како би се сагледале потребе науке и усагласила стратегија. Хоћемо да Србија буде оснажена, просперитетна и угледна онолико колико знања поседује - истиче наша саговорница.
Добро је, каже Дукић Мијатовић, што је претходна влада донела Закон о науци и истраживањима, а сада предстоји његова примена, односно прелазак са пројектног на институционално финансирање преко Фонда за науку. Такође, треба донети и подзаконске акте на којима се већ ради.
- Пројектно финансирање одвија се преко Фонда за науку, циљ је да се финасирају најбољи пројекти, а о њима одлучује комисија састављена од страних ренцензента, процењујући колико су актуелни, колико се уклапају у потребе Србије али и у светске научне токове - наводи државна секретарка, уз подсећање да је Фонд већ имао пет програма у вредности од 38 милиона евра.
Држава жели, истиче она, да оснажи водеће истраживаче и истраживачке тимове, а то ће урадити оснивањем нових института, оснаживањем постојећих, проглашавањем института од националног значаја, повећањем буџета који сада износи 20 милијарди динара, што је у односу на претходне године повећање за 46 одсто.
- Преко Фонда за науку, на конкурс Идеје вредан 24 милиона евра, стигло је 915 пријава. Уговори ће бити потписивани од 1. септембра 2021. Биће расписана још три конкурса: Развој, Инфраструктуре и Развој младих истраживача - набраја проф. Дукић Мијатовић.
Она истиче да је циљ и подмлађивање научне заједнице, како би се млади задржали у земљи, а да би се то постигло релаксиран је флексибилнији избор у научна звања и заснивање радног односа, олакшана процедура за запошљавање повратника.
- Рад Фонда за иновациону делатност понудиће одличне програме, у перспективи ћемо добити и Центар за вештачку интелигенцију у шта улажемо велике наде, јер то тржиште у свету вреди 500 милијарди долара - каже наша саговорница.
Ситуација са вирусом корона упослила је научнике, а државна секретарка истиче да 250 истраживача из различитих института ради на PCR тестовима, прикупљању информација о ковиду из светске литературе, раде на протоколима и припремама за дезинфекцију, терапији, прате развој вакцина...
У НАУЦИ 54 ОДСТО ЖЕНА
И ОВЕ године три младе научнице добиле су стипендије у оквиру конкурса "За жене у науци". Оне су награђене за свој изузетан научни истраживачки рад. За ове стипендије могу да конкуришу научнице које се баве истраживањима у области природних наука и имају до 35 година. Иначе, у науци има 54 одсто жена.
Препоручујемо
Почео 14. Фестивал науке: Прави научни изазови чекају вас на фестивалнауке.рс
17. 12. 2020. у 13:55
НАУЧНИ ИЗАЗОВИ У ВИРТУЕЛНОМ СВЕТУ: "Европска ноћ истраживача" ове године онлајн
25. 11. 2020. у 17:16
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (1)