БЕЧ ПРЕКО СТЕЋАКА СТВАРАО БОШЊАКЕ. Како аустроугарска политика из 19. века и данас утиче на фалсификовање историје

Борис Субашић

06. 12. 2020. у 15:00

ПРОНАЛАЗАК ретке врсте средњовековног надгробног споменика, стећка, недавно у селу Сајтовићи, у општини Осмаци у Републици Српској, изазвало је пажњу јавности и изнова отворило проблем коришћења науке у политичке сврхе.

БЕЧ ПРЕКО СТЕЋАКА СТВАРАО БОШЊАКЕ. Како аустроугарска политика из 19. века и данас утиче на фалсификовање историје

Др Емина Зечевић открила је мраморје у Прибоју / Фото Б. Субашић

Он се може сажети у једноставно питање: чија је данас српска баштина? Стећци су, ни криви ни дужни, дуже од века део приче о систематском отимању и присвајању културно-историјског блага Срба, од језика, до гробаља и цркава.

Злоупотребом српске баштине у 20. веку су стваране нове нације, а то зло семе донело је смртоносан плод, национално-верске ратове на простору бивше Југославије. Оружје се појавило у последњем чину трагедије која је започела "научним" брисањем српског идентитета.

- Народ је масивне средњовековне споменике звао мраморје, мрамор, биљег или белег, све до аустроугарске окупације Босне и Херцеговине, када је бечка политика увела појам стећак - каже археолог Радивоје Арсић из ваљевског Завода за заштиту споменика културе. - Зато се у Србији ти споменици и данас зову мрамори, а у БиХ - стећци. Беч је желео да створи нову "бошњачку" нацију, а за то јој је требало културно и историјско утемељење. Зато су српске мраморе назвали стећцима, приписали их богумилима и рекли да их има само у БиХ. Тако је почело рађање нове нације. У обе Југославије је настављена иста аустроугарска политика да је матица стећака у БиХ, иако на територији Западне Србије постоји огроман број некропола са мраморима и непрестано проналазимо нове. Нажалост, имамо само једног научника који их озбиљно проучава, тако да се Срби у причи не виде, иако је реч о изворно српским споменицима. Тако су се стећци нашли под заштитом Унеска као заједничка баштина бивших југословенских република.

НА седници комитета Унеска одржаној у Истанбулу 2016. је за заштићену светску културну баштину проглашено 30 локалитета са стећцима: 22 локације у БиХ, по три у Србији и Црној Гори и две у Хрватској. Због тога у широј јавности и даље влада уверење да је реч о богумилским средњовековним споменицима, иако научне чињенице говоре супротно.

ЧУДО У ДИЋИМА

АРХЕОЛОГ Жељко Јеж, који је открио некрополу са јединственим споменицима у селу Дићи код Љига, каже да је истражена тек четвртина од око 1.000 гробова.

Средњовековно гробље и црква у Дићима код Љига / Фото Б. Субашић

- Орнаменти коришћени на споменицима из Дића су узор на коме је настала уметност стећака у 15. и 16. веку. Задужбинска црква челника Влкдрага изграђена је на месту које је носило ореол светости још од праисторије. Њен олтар се налази на тумулу из 11. века пре нове ере - наводи Јеж.

- На највећем броју мрамора налазе се крстови, што апсолутно искључује спекулације о богумилству. Апсолутно сви натписи на тим средњовековним надгробницима су исписани ћирилицом. Сви мрамори се налазе на просторима где су Срби живели у средњем веку, што недвосмислено потврђују историјски документи. Мрамора у Србији има много више него што се наводи у званичим списковима, а не истражују се. И шта је закључено из тога? Да је реч о неком заједничком наслеђу, чија је матица БиХ, али у савременом смислу. То је подлога за манипулацију да су исламски надгробници директни наследници "богумилских" стећака. То личи на културну политику Беча из 19. века - каже др Емина Зечевић, археолог и кустос Народног музеја у Београду.

УПРАВО је она тај "једини научник" у Србији, који се систематски бави средњовековним надгробним споменицима. Резултати њених ископавања, од Подриња до Полимља, уздрмали су политикантске представе о стећцима, а њена књига "Мраморје Западне Србије" постала је једно од кључних научних дела у проучавању овог феномена.

Мрамори 13. век у Љуљацима / Фото Б. Субашић

- Још током писања магистарског рада 1996. ментор ме је упозорио да улазим у зону у којој има више политике него науке - сећа се др Емина Зечевић. - Био је у праву. Данас сам сигурна да је неопходно преиспитати и сам термин стећак, јер је натурен и научно недефинисан. Тих споменика у БиХ наводно има највише само зато што су сва тамошња средњовековна гробља сврстана у некрополе стећака! За евидентирање у Србији није примењен такав критеријум. Овде је један споменик проглашаван стећком јер изгледа као кућица са кровом, а суседни је рељефна плоча, иако су из истог периода. То је као када би данашње надгробне споменике у Србији поделили у различите вере, по томе што богатији има гробницу, а сиромашнији само плочу.

ЗАБОРАВ НАС ПОБЕЂУЈЕ

НАЈНОВИЈА истраживања у ваљевском крају открили су српска гробља изузетне старости.

- Током ширења копова Колубаре пронађено је мраморје које се може датирати у период од 10. до 12. века, а у неким селима открили смо континуитет сахрањивања од тог периода до 18. века - каже археолог Арсић. - У области коју истражује наш Завод, ми непрекидно откривамо и евидентирамо такве споменике, али и проналазимо податке о њиховом уништавању. Мрамора је било много у Мачви, али су нестали јер је сваки комад камена коришћен за зидање. Нажалост, наш народ и даље српска средњовековна гробља назива "мађарска", "латинска" или "грчка", јер нема свест о сопственој прошлости. Сведок сам да су људи прекопавали гробове својих директних предака из 19. века, јер су заборавили ко у њима почива. Заборав нас побеђује.

МНОГОБРОЈНИМ теренским истраживањима др Емина Зечевић је разбила и стереотип да само у Западној Србији има стећака.

- На готово целој територији Србије постоји велики број средњовековних надгробних камених белега који се могу поредити са стећцима на "матичном" босанскохерцеговачком тлу. У Србији су у стећке убројани само мрамори-слемењаци, налик кућици на две воде, а тај критеријум је погрешан јер искључује све остале средњовековне надгробнике са рељефно профилисаном горњом површином, од Косова и Метохије до северозападне Србије. Најбројнију варијанту представљају изузетне плоче на гробљу у селу Дићи код Љига, око цркве коју је подигао челник Влкдраг пре треће деценије 14. века.

Ишчитавањем натписа на мраморју и ископавањем је утврђено да је највећи број споменика ван Србије настао у познијем периоду, од друге половине 14. века надаље. Малобројна испитана средњовековна гробља у Старом Расу, са грубим каменим монолитима, указују да су те громаде још из преднемањићког периода биле прототипови будућих луксузних мрамора. Украшено мраморје у Рашко-полимској области, најразличитијих облика, од рељефних плоча, масивних крстача до споменика у облику рибе, прављени су већ у 13. веку.

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације

Pratite vesti prema vašim interesovanjima

Novosti Google News
НАТО СПРЕМА 100.000 ВОЈНИКА ЗА РАТ СА РУСИЈОМ: Директан сукоб могућ ако се пређе једна од  две црвене линије

НАТО СПРЕМА 100.000 ВОЈНИКА ЗА РАТ СА РУСИЈОМ: Директан сукоб могућ ако се пређе једна од две црвене линије

НАТО може да распореди војни контингент од 100.000 војника за војну акцију против Русије ако та земља пређе једну од две црвене линије, пише у коментару италијанска Република.

06. 05. 2024. у 07:54

ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА: Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

"ТЕРИТОРИЈА ПОТПУНОГ БЕЗАКОЊА": Лавров загрмео - Срамна одлука ПССЕ да тзв. Косову да зелено светло за пријем

РУСКИ министар спољних послова Сергеј Лавров оценио је данас као срамно то што је Парламентарна скупштина Савета Европе дала зелено светло да тзв. Косово буде примљено у пуноправно чланство Савета Европе.

05. 05. 2024. у 23:50

Коментари (3)

РЕД СУНЦА, ПА РЕД ОБЛАКА: Какво време можемо очекивати данас?