ИСПОД СЛАВИЈЕ ЛЕЖИ ЗЛАТО! Репортери "Новости" откривају шта сеналази у сефовима Народне банке у центру Београда
ЛАСЕРИ, аларми, вишеслојна заштита, сигурносна врата, шифроване браве, наоружани чувари...
Звучи као део сценарија за филмски заплет велике пљачке. Заправо је сиже описа како изгледа контрола и заштита Трезора Народне банке Србије, у ком се чувају девизне резерве, златне полуге, сребро, али и непроцењиво историјско благо наше земље.
Осим за оне који раде у овој установи, приступ је строго забрањен, па су и репортери "Новости" остали ускраћени за откривање мистерије како изгледа најважнији српски сеф изнутра. А заправо трезори у којима се чува капитал Србије и нису, како се уобичајено замишља, "кутије" са шифром, точком и бројчаником, већ зграда са више департмана у којима се под изузетно строгим правилима контроле чува део богатства Србије.
- То су специјалне просторије у широком простору са строго контролисаним приступом - објашњавају нам из Народне банке Србије, трудећи се да у најситније детаље опишу оно што управо због безбедности не могу да нам покажу. Уверавају нас да је улаз омогућен само запосленима који рукују вредностима у трезору, или уз посебне дозволе.
- Трезори су изграђени по посебним грађевинским стандардима - од бетона велике дебљине, са специјално пројектованим системом вентилације, као и са сигурносним вратима са више брава које раде по принципу специјалних кључева и електронских шифара. Сви трезори су под посебним мерама надзора, опремљени камерама и сталним видео-надзором, алармним системима и сензорима свих врста уз даноноћно присуство физичког обезбеђења.
А иза свих тих баријера, налази се добар део наших укупних девизних резерви, које су последњег дана септембра износиле 13 милијарди евра, од чега више од 32 тоне злата!
- Око 12,7 одсто бруто девизних резерви чини злато, од чега се у трезору Народне банке налази око две трећине, а остатак се чува на нашим рачунима у иностранству - настављају причу надлежни у Централној банци. - Тиме је додатно осигурана имовина. Злато се готово у целости чува у облику златних полуга, док је свега око четири одсто - ковано.
У трезорима Народне банке Србије осим злата крије се још много тога. Има и других племенитих метала, готовине, новчаница, кованица, домаће и страних валута, меничних бланкета, нумизматичког и пригодног кованог новца - чак и новца који су ковали српски средњовековни владари!
НУШИЋЕВА СОБА
УПРАВО на месту где се већ 120 година налази зграда Народне банке Србије, у Улици краља Петра у Београду, налазила се родна кућа Бранислава Нушића. Камен темељац за зграду Народне банке постављен је 1887. у тадашњој Дубровачкој улици, а до 2007. године у том простору налазили су се и трезори, који су сада смештени у новом објекту на Славији. У "Аутобиографији", Нушић је написао: "Родио сам се у једној старој кућици, у близини београдске Саборне цркве. Та кућица је доцније збрисана са земље и наместо ње сад се диже велика палата Народне банке, тако да су данас банчини трезори тачно тамо где је била соба у којој сам се ја родио".
Део изузетне Нумизматичке збирке НБС, која је заправо избор из онога што се чува у трезорима, показали су нам водичи прелепог Центра за посетиоце тренутно затвореног због пандемије короне. Иначе је веома посећен, занимљив и најмлађима, посебно јер имају могућност да на изласку из шетње кроз историју новца добију и новчаницу са својим ликом.
- Овде се чува новац цара Стефана Душана из периода зенита његове моћи - кажу нам. - Међу најлепше примерке новца овог владара убраја се сребрни динар настао у славу његовог крунисања за цара 1346. године. Приказом анђела који крунишу владара истакнуто је божанско порекло царске власти. Ковање новца је за владавине цара Душана први пут у историји одређено законом. Душановим закоником је чак и први пут у српским земљама санкционисано фалсификовање новца.
ДИМЕНЗИЈЕ ЗЛАТНЕ ПОЛУГЕ
Злато набављамо на домаћем и међународном тржишту - кажу у НБС. - Од почетка ове године на домаћем тржишту је откупљена 121 полуга, што је историјски рекорд за једну годину, а од 2005. године нисмо продали ниједну. Од почетка прошле године, цена злата расте, а нарочито услед кризе изазване короном. Историјски највећа цена злата од 2.075,47 динара по финој унци забележена је почетком августа и у том тренутку је раст цене злата од почетка године био нешто изнад 36 одсто. Тежина златне полуге је 12,5 килограма, димензије су дужине 17,78, ширине 9,21 и дебљине 4,45 центиметара. Финоћа злата од којег су изливене је 99,9 одсто.
У нашим трезорима похрањен је чак и први новац који је постојао на тлу Европе - из 4. века пре нове ере!
- Осим новца за свакодневну употребу, издаје се и новац којим се обележавају значајни догађаји, јубилеји или важни датуми везани за личности које су допринеле бољитку у различитим областима живота - објашњавају нам водичи. - Реч је углавном о скупим издањима новца који се израђује од злата и сребра, попут златника искованих поводом осам векова од настанка манастира Хиландара, или златног и сребрног новца издатог поводом обележавања рођења Николе Тесле.
Злато је и даље најзанимљивија мисао када је реч о трезору, па су златне полуге омиљени део поставке. А када је реч о златним резервама наше земље, НБС је почетком октобра 2019. године на међународном тржишту преко реномиране међународне финансијске институције БИС - Bank for International Settlement, купила девет тона злата највишег квалитета, по просечној цени од 1.503,16 долара по финој унци, а чува се у иностранству без трошкова.
Тако се, кажу нам, повећава отпорност домаћег финансијског система на шокове из међународног окружења.
СТЕПА КОД ЈЕДРЕНА ОСВЕТИО УГЉЕШУ И ВУКАШИНА: Пре 85 година у Чачку преминуо војвода Степа Степановић, велики српски војсковођа
БРИЖЉИВО упаковане две нагореле воштанице и једна раскошна османска сабља пронађене у скромној соби Степе Степановића после његове смрти 27. априла 1929. откриле су да велики војсковођа није сматрао победе на Церу и Солунском фронту најважнијим биткама које је водио, већ освета средњовековних српских витезова изгинулих у Маричкој бици.
28. 04. 2024. у 06:30
РЕЗОЛУЦИЈОМ О СРЕБРЕНИЦИ ПРИКРИВАЈУ СВОЈЕ ЗЛОЧИНЕ: Немачка историјски фалсификат потура на годишњицу ослобођења Дахауа, фабрике смрти
НЕМАЧКА која је главни спонзор сарајевске „Резолуције о Сребреници“ покушава да прогура тај цинични историјски фалсификат кроз Генералну скупштину УН у време једне трагичне годишњице, ослобођења концентрационог логора Дахау, неспорног сведочанства о највећем геноцидном програму у историји човечанства чији је аутор – Немачка.
28. 04. 2024. у 07:00
ИЗБАЦИО ЈЕ ИЗ СТАНА ЗБОГ ДРУГЕ: Како је пукла веза Катарине Радивојевић и Оливера Мандића
ЊИХОВА десетогодишња веза се расула у парампарчад кад се у животу Оливера Мандића појавила 22 године млађа дама.
28. 04. 2024. у 12:13
Коментари (0)