ОВОГА СЕ СРБИ И ДАНАС НАЈВИШЕ ПЛАШЕ: Знате ли ко напада децу и породиље, а ко живи на гробљу?

МИТОВИ су приче које људи казују ради објашњавања догађаја у природи или историји. Митологија словенских народа, у које спадају и Срби, веома је живописна и шаренолика. Не постоји човек који није чуо за виле, дрекавце, вампире, различите врсте духова, али и чувену Баба Рогу.

Фото: Депоситпхотос

Разумљиво је да су Срби некада, из незнања и немогућности да логички објасне неке појаве, измишљали митове, али смо и данас сведоци различитих прича људи који тврде да их је напао дрекавац или да су видели духове.

Етнолог Божидар Кљајевић објашњава да је то последица остатака паганизма.

- Митова има и данас, то су остаци паганизма, највише су се задржали због утицаја старијих људи који то преносе на млађе генерације. Те приче су највише распрострањене у источној Србији, али има их и у јужној Србији и средњој Босни. Наилазио сам и на митове у Македонији. То су некада били заостали крајеви, јер су дуго времена били под турском владавином - наводи Кљајевић.

Он додаје да се чини да су најполуларније митско биће доброћудне виле, те да се често појављују у српској народној поезији.

- Народни певач је измишљао пандан народном јунаку који му је раван. Доброћудне, добронамерне виле биле су чест предмент народним певачима - каже етнолог.

Виле

У словенској митологији виле су женска натприродна бића која живе далеко од људи – на планинама (планинкиње, загоркиње), поред воде (водаркиње, бродаркиње) или у облацима (облакиње). Словени су их замишљали као вечно младе, лепе жене, са дугом, бујном косом. У коси им је лежала снага, јер је откидање макар једне власи доводило до њиховог умирања. Имале су веома умилан и пријатан глас којим су мамиле момке у своје вилинско коло.

Могле су се претварати у неке животиње, нарочито лабуда, сокола, коња или вука, али су могле имати и тело девојке и козје, коњске или магареће ноге, које би им, према предању, покривала дуга хаљина. Постојале су добре и зле виле. Добре су се дружиле са људима, али умеле су бити и веома осветољубиве уколико им се неко замери. Обреди вила били су тајни, те уколико би их неко видео како играју или се купају, могао је бити кажњен парализом, слепилом, некад чак и смрћу.

По предању, виле се рађају из росе, на неком црвеном цвећу, кад истовремено пада киша и греје сунце, па се на небу појављује дуга.

Вампири

Вампири су митолошка бића која се хране крвљу живих бића. Вампиром се сматрао дух умрлог или леш кога је оживео зао дух или ђаво.

У разним деловима словенског света вампир се назива и другим називима: вукодлак, лампир, лапир, вједогоња, једогоња, а најчешће – упир. Стари Словени су сматрали да ће, ако се тело мртвог човека не спали, његова душа остати заувек заробљена на овом свету и никад неће наћи мира. Зато су своје мртве подвргавали “третману“ у коме су их спаљивали на великој ломачи и тако их испраћали у “вечна ловишта“. Међутим, дешавало се (нарочито за време ратова или великих болести), да се тело неког страдалника уопште не пронађе и не испрати како доликује, што је, наводно, доводило до тога да несрећник убрзо почиње да устаје ноћу и убија људе. Све док се, не нађе неко ко ће га “почастити“ глоговим коцем.

Реч “вампир” је, према неким изворима, реч словенског порекла, док је амерички лексикографи конкретно приписују српском језику. Најпознатији српски вампири су Бетар Благојевић и Сава Савановић.

Дрекавац

Према старом предању, дрекаваци су заправо духови ванбрачне деце, мада према неким изворима ова бића представљају душе некрштених људи. Овај створ, који има велику главу, танак врат и крзно, најчешће се налази на гробљу и на осталим тамним местима, јер не може да издржи светлост. Може да се нађе и уз вирове, где заскаче људе који предвече туда пролазе.

Дрекавци нападају људе који се касно у ноћи затекну у близини гробља, реке, језера или шуме, тако што им скоче на леђа и терају их да ходају целу ноћ. Ако се жртва не повинује захтевима дрекавца биће изгребана и почупана огромним канџама овог митског бића. Кажу и да га могу видети само они који су га сањали.

Баба Рога

У народним предањима се описује искључиво као застрашујуће женско биће у облику погрбљене, ружне, крезубе старице наказног лица са рогом на глави (по коме је и добила име), које се крије на тамним местима и излази само ноћу. Према народним предањима бабарога плаши и отима неваљалу ђецу, и одводи их у свој брлог.

Нави

Нави су најстрашнији зли демони, настали од душа мртворођене деце. Ови словенски демони у митологији су оличење смрти и краљевства мртвих и наводе се увек у множини, јер се крећу у групама. Невидљиви, осим за особе рођене у истом часу када и они, вребају од глувог доба ноћи до првих петлова, испуштајући дечје гласове. На овај начин, привлаче жртве које најрадије нападају: децу и дојиље. Нави, као изузетно покретљиви демони, често одлазе и у домове у којима има породиља, трудница и новорођене деце; каже се да увек нађу начин да продру унутра, да се могу спуштати и кроз оџак, а по уласку гуше своје жртве или им пију крв. Када их трудница или породиља чује, одмах се онесвести, а понекад чак и умре.

Поред ових најпознатијих створења из словенске митологије, Срби су веровали и у суђаје (натприродна женска бића која одређују судбину новорођенчета), шумске, водене и кућне духове, као и у поколу (злодуха из подземлја).

(Објектив.рс)

Препоручујемо

Друштво

0 1

ОВА МУШКА ИМЕНА СУ СВЕ ПОПУЛАРНИЈА У СРБИЈИ: Родитељи их дају деци иако не знају њихово значење

12. 10. 2020. у 20:24

Друштво

0 4

ТРЕЋИ ТАЛАС ЋЕ БИТИ ЈОШ ТЕЖИ: Професор Тиодоровић изнео своје прогнозе у вези епидемије у Србији

12. 10. 2020. у 19:54

Друштво

0 2

ДР КОН: Ситуација у Београду се погоршава, решење је у превентивним мерама

12. 10. 2020. у 18:31

Друштво

0 1

90 ХРАМОВА СУ БЛАГО ПРЕСТОНИЦЕ: Изложба Завода за заштиту споменика културе посвећена црквеној архитектури главног града (ВИДЕО)

12. 10. 2020. у 17:35

Пратите нас и путем иОС и андроид апликације