ОКО 30.000 НАШИХ ДРЖАВЉАНА ЈОШ ЈЕ НА ОДМОРУ У ИНОСТРАНСТВУ У једној земљи је шанса да се заразе короном 100 пута већа него у Србији
ВИШЕ од 30.000 наших државаљана још се није вратило из иностанства где су на летовању, а највећи број њих борави у Црној Гори, где је шанса да се заразе корона вирусом ни мање ни више него 100 пута већа него у Србији!
Фото: М.Анђела
Како се очекивало да се у Србију врати укупно 75.000 наших држављана који су отишли на одмор у околне земље, највише у Црну Гору и Хрватску, а да је према последњим подацима Министарства здравља под надзором 43.498 повратника, значи да је остало још нешто више од 30.000 оних који тек треба да се врате.
А од др Дарије Кисић Тепавчевић смо чули шокантан податак - шансе да се заразите короном у Хрватској је 10 пута већа него у Србији, а у Црној Гори чак 100 пута већа!
- Уколико се осврнемо на претходне две недеље, кумулативна инциденција у нашој земљи је била 14 на 100.000, ми смо земља у Европи са најнижом стопом заражавања. У претходној недељи је била стопа учесталости 7 на 100.000. У Црној Гори је 100 пута већи ризик од заражавања него у нашој земљи - рекла је др Кисић Тепавчевић након заседања Кризног штаба.
Највишу стопу новозаражених у претходној недељи имала је управо Црна Гора, где је стопа инциденције на 100.000 грађана била чак 586.
Тачан број наших грађана ван Србије није познат, а како сазнајемо организованих туристичких група нема, што значи да су сви у индивидуалној режији решили да путују.
- Организованих група преко туристичких агенција нема, а колико их има на индивидуалном нивоу, те информације немамо – каже Александар Сеничић, директор ЈУТА.
Међутим, пре увођења најновијих мера на нашим границама, да сви наши људи који долазе из четири "црвене зоне" - Црне Горе, Хрватске, БиХ и Албаније, морају да се пријаве и буду под здравственим надозорм, бројка која се спомињала у јавности јесте да око 75.000 наших борави у земљама окружења на летовању.
До 18. септембра, када је на снагу ступила та мера, највећи број наших грађана се у земљу и вратио, али је, како се сада претпоставља, остало још око њих 30.000.
Да се наши људи и даље у великом броју враћају у земљу и ових дана, потврђују и ове бројке. Последњи подаци Министарства здравља бележе да је највише долазака управо из Босне и Херцеговине (1.684), Црне Горе (828,), а затим из Хрватске (326) од 3.128 грађана колико их је пре два дана стигло у Србију.
Није безбедно ни у Хрватској
Поред суседне Црне Горе, тренутно са епидемиолошке стране није безбедно да путујемо ни у Хрватску.
То је такође потврдила др Кисић Тепавчевић рекавши да је вероватноћа заражавања у овој земљи 10 пута већа него у Србији.
Према подацима сајта Wорлдометерс у Хрватској је регистровано укупно 16.245 случајева корона вируса, од којих је 48 нових случајева у последњих 24 сата.
Сви наши грађани који се врате у Србију, морају да буду под здравственим надзором, а уколико имају децу која иду у вртућ и школу, препорука је да их тамо не шаљу, већ да 10 дана буду у изолацији. Школарци наставу у том случају прате од куће.
(Блиц)
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (0)