СТАРЧЕВО СЕ ОДУЖИЛО НЕОЛИТСКИМ ПРЕЦИМА: Изграђена галерија у којој су најзад изложени вредни експонати из праисторије
ЦИВИЛИЗАЦИЈА првих европских паора и сточара, рођена на Балкану пре 7.000 година носи име по банатском селу Старчеву, где су давне 1939. откривени њени остаци.
Фото З. Јовановић
Модерни Старчевчани одужили су се недавно праисторијским прецима отварањем галерије посвећене Старчевачкој култури на једином светском Тргу неолита, у центру данашњег панчевачког предграђа.
Иако је Старчево ушло у светску научну литературу, на локалитету до 2014. није било презентације светски важних открића. Тада је подигнуто неколико полуукопаних земуница, у каквима су живели неолитски Старчевчани, а говорило се о изградњи музеја и конгресног центра. Све је остало на лепим жељама. Колибе су запалили бескућници и светски локалитет је поново зарастао у коров. Онда су се Старчевчани договорили да сами у згради старе школе направе изложбу о праисторијским суграђанима.
Фото З. Јовановић
- Није било тешко сакупити мобу, јер је локална заједница веома заинтересована за своју баштину и њену презентацију - каже Дарко Јешић, директор Дома културе. - Радови на старој згради су потрајали шест година. Сада посетиоци најзад имају где да виде прву сталну изложбу посвећену старчевачкој култури.
- Старчевчани су врло поносни на своју баштину - додаје Петар Андрејић, председник МЗ, који нас је као кустос провео кроз галерију. - Име Неолит носе, осим трга и наше фолклорно друштво, удружење жена, стонотениски и кошаркашки клуб. Постоји идеја да се у Старчеву подигне споменик популарном Кременку, јунаку цртаћа о неолиту, јер је и он, цивилизацијски, Старчевчанин.
Потребни стручни водичи
АРХЕОЛОЗИ кажу да је за похвалу иницијатива Старчевчана да самостално представе своју баштину, али и да то истовремено показује велику слабост нашег система заштите и презентације културног блага.
- Није довољно да гурнете археолошке налазе у музеје, већ и да на прави начин интерпретирате причу коју они откривају. То не сме да доспе у руке шарлатана, што се често догађа. На простору Србије у праисторији су се дешавали догађаји пресудни за потоњу судбину целог човечанства и њихова презентација морала би да буде достојна. Ми, нажалост, немамо системски решен начин презентације наше баштине на локалитетима, иако је то и велики туристички потенцијал - каже др Драгана Антоновић.
Старчевачка култура је откривена случајно 1928. приликом радова на овдашњој циглани. Наш велики археолог Миодраг Грбић је предводио ископавања и објавио рад о резултатима, после чега је у Старчево дошао археолошки тим са Харварда што је најбоље сведочило о значају открића. Ревизиона ископавања су педесетих година 20. века наставили великани српске археологије Милутин и Драга Гарашанин, а њима су се поново придружили амерички научници. Последња ископавања обављена су 2003. и 2004.
ФотоЗ. Јовановић
Прича духовитих Старчевчана да је "цео свет предграђе Старчева" није баш без основа. Припадници ранонеолитске културе са овог простора били су баштиници светске неолитске револуције, процеса у коме су дотадашњи ловци-сакупљачи, припитомили биљке и животиње и престали да се сељакају да би постали прави сељаци.
Сведочанство Истраживања из 1939. године, Фото архива
- Старчевачка култура је код нас наслоњена на културу Лепенског вира, која је извела неолитску револуцију у Европи, али је претрпела и утицаје из Мале Азије - каже археолог проф. др Драгана Антоновић, специјалиста за праисторију.
Домаћини Петар Андрејић и Дарко Јешић, Фото З. Јовановић
- Њена најважнија одлика је да представља прву европску цивилизацију ратара и сточара који не мигрира сезонски, већ ствара стална насеља. Антрополошки докази сведоче о мешању људи из културе Лепенског вира са људима из ране фазе Старчевачке културе, као што су се позни Старчевчани мешали са Винчанцима.
Препоручујемо
"ТА КУЋА ЈЕ СТВАРНО УКЛЕТА" Мајци и оцу пререзао гркљан, па себи исекао вене: Нови детаљи породичне трагедије у Чачку
ПРВИ резултати истраге трагедије која је откривена у суботу ујутру у породичној кући у близини „Слободине“ раскрснице у Чачку, говоре да је Владимир Чарапић (47) ножем преклао врат својој мајци Мили (72), а потом и свом оцу Неђу (79). Затим је себи истим сечивом нанео више убода по грудима и стомаку, а на крају је пререзао вене леве руке и тако на смрт искрварио.
07. 12. 2025. у 13:36
НОВО РЕШЕЊЕ ЗА УКРАЈИНУ: Европа прави план у случају да се САД повуку из конфликта
ЕВРОПСКЕ дипломате припремају сценарио подршке Украјини у случају повлачења САД из конфликта, преноси Блумберг, позивајући се на изворе.
07. 12. 2025. у 13:19
Завршио глуму, па радио на мешалици, рат га удаљио од љубави - животни пут Јова Максића
ДЕТИЊСТВО глумца Јова Максића обликовало се у малој сеоској средини подно Динаре, у селу Плавно код Книна, где је породица живела због очевог свештеничког службовања. Рани период живота описује као време потпуне слободе и радости, када је готово читаво село било простор за игру и маштарије. У таквој атмосфери формирала се његова емотивна структура — везаност за заједницу, топлина породичних односа и захвалност за једноставне ствари.
07. 12. 2025. у 11:41
Коментари (2)